АРХИВА / 2007/ АВГУСТ

 

ИНТЕРВЈУ::: 22.08.2007. "ЈУ ЕС СТИЛ" ПРЕВАРА!

Председник Нове Србије и министар за инфраструктуру Велимир Илић за дневни лист "Прес"

    

  После тврдње министра Велимира Илића да је уговор о продаји смедеревског "Сартида" америчком "Ју Ес стилу" нетрагом нестао, Пресс је прошле недеље успео да дође до овог уговора! Одмах смо га доставили министру Илићу и затражили коментар. Он је тражио да му дамо неколико дана како би са својим сарадницима проучио уговор. Илић је јуче у интервјуу за Прес оптужио Американце да су га обманули и покушали да држави наметну милионске обавезе којих уопште нема у уговору!?! Он, такође, тврди да је уговор о купопродаји "Сартида" вишеструко штетан по државу и њене интересе!
- Морам да вам кажем да сам шокиран садржином уговора. Американци из
"Ју Ес стила" су ме обманули! Они су ми лично тврдили да Србија према уговору има неке милионске обавезе, а сад тек видим да тога нигде нема у уговору! Покушали су да нас преваре. Три године се ја прегањам са њима. Све траже од државе, а овај уговор крију као змија ноге...

   Шта су то Американци тражили од Вас?
- Конкретно, тврдили су ми да је наша обавеза да изградимо део пруге од железаре до пристаништа у вредности од 8,5 милиона евра. Када сам их питао на основу чега то траже, они су ми одговорили да је то на основу обавеза из уговора. Рекао сам:
"У реду, господо, Влада нема ништа против, али дајте прво да видимо уговор". Они су се после тога мало повукли и предложили да сами изграде пругу, али да им Влада Србије гарантује да "Ју Ес стил" нашој Железници 15 година неће плаћати никакву накнаду. Тада сам видео да ту нешто смрди и рекао сам им: "Е, не може, нисмо ми на пијаци". Тек сада видим да држава нема никакве обавезе према њима када је у питању пруга. Дакле, покушали су да нас преваре! Као последњи шибицари!

 То су тешке оптужбе?!
- То нису оптужбе, то је жива истина! На свим релевантним адресама у држави су ми рекли да је уговор о продаји
"Сартида" нестао. Питао сам зато Американце да ми га они покажу. И знате шта су ми одговорили?! Да га немају! Рекао сам им да је то немогуће, јер без њега не могу да раде, а они су само слегали раменима. Е, тек сада видим зашто су крили уговор! Знате зашто?!

ЦЕНА СУМЊИВА ОД САМОГ ПОЧЕТКА
Уговор о купопродаји "Сартида а.д." у стечају потписан је 31. марта 2003. године, непуне три недеље после убиства премијера Динђића. Уговор су потписали директор "Ју Ес стила" Томас Кели и стечајни управник Бранислав Игњатовић.
Купопродајна цена од 21,3 милиона долара од самог почетка је довођена под сумњу као
"непристојно мала", пошто су у то време озбиљни економисти процењивали да "Сартид" вреди најмање 100 милиона долара. У јавности су се у више наврата појављивале и спекулације да је на продаји "Сартида" неко из тадашње власти узео милионе евра!

 Зашто?
- Господа из
"Ју Ес стила" су крила уговор о куповини „Сартида" зато што је тај уговор направљен директно на штету државе! Да сам ја тада био у Влади, то не би могло тако да проде!
  Како мислите штетан?
- Прво, они сами користе луку на Дунаву која се налази на Коридору 7, а то нигде није прецизирано уговором. То не може тек тако, без тендера! Знате ли шта значи лука за једну државу?! Ево, Руси су заинтересовани за Луку Ковин која се налази преко пута, нуде људи силне паре да уђу у луку. А Американци су тек тако, без пара,
"окупирали" Луку Смедерево! Е, то не може тако, ту мора да се уведе ред!
  Шта је још штетно у уговору?
- То што су и даље остали заједничко водоснабдевање и и јединствене трафо-станице. То значи да су Смедерево и околина зависни од
"Ју Ес стила". Дешавало се, на пример, да је фабрици потребна вода и да грађани због тога буду искључени... Исто тако деси се да читав тај крај остане без струје због железаре! Те ствари су морале да се јасно дефинишу у уговору, а не да Американци сада раде шта хоће као да су шерифи. Град мора да се одвоји од фабрике, ту нема дилеме!
  Хоћете ли затражити одговорност људи из бивше власти који су потписали овај уговор?
- Прво морам да се консултујем са правним саветницима. У сваком случају, истераћу ово на чистац! Па шта кошта да кошта!


  ОБЈАВИЋЕМО АНЕКСЕ КОНЦЕСИЈЕ

  Велимир Илић каже да ће у четвртак на седници Владе Србије бити одлучено да ли ће и анексе уговора о концесији за изградњу аутопута Хоргош - Пожега ставити на увид јавности.
- Влада ће одлучити и да ли ће уговор са свим анексима бити објављен на владином интернет сајту. Потпредседник Владе Божидар Ђелић добио је задатак да ступи у контакт са фирмама које су добиле посао и да од њих затражи дозволу за приказивање анекса јавности. Дакле, немам ја лично ништа против објављивања концесије и анекса, али мора да се испоштује процедура и о томе мора да одлучи Влада...
  Да ли Вас неко од колега министара критикује због концесије?
- Нема ниједне примедбе! Ниједна примедба није била на седници Владе Србије, сви су се једногласно сложили и прихватили уговор. Све је урађено изванредно и држава нема никаквих негативних последица, јер је све урађено у складу са прописима. Овај уговор о концесији може да служи на част целој Влади и држави.
  Тврдили сте да су неки домаћи лобији покушавали да пониште тендер? Оптужили сте "неке тајкуне" да су покушали да на овом послу покраду милијарду евра?!
- То и сада тврдим. Понуда за коју су они лобирали била је скупља за чак милијарду евра. Они имају своје медије којима су, вероватно, обећали неке паре или услуге и који и дан-данас воде невиђену кампању против мене, државе, концесије...
  Ко? 0 коме конкретно говорите?
- Засад нећу да откривам њихова имена. Међутим, морам да кажем да је за тако штетну понуду лобирала једна врло важна странка у Србији.
  Која странка? ДС, Г17 Плус?
- То нећу још да кажем. Али ћу вам рећи да је та страна фирма за коју је лобирала та странка била толико сигурна да ће добити посао да је чак и пре објављивања тендера отворила своје представништво у Београду. То представништво и данас постоји, а на челу је и даље човек из странке која је лобирала за њих.
  Ништа конкретније?
- Ништа. Ви сте новинари. Истражујте, довољно сам вам ја рекао...
 (Посао за изградњу аутопута Хоргош - Пожега добила је шпанска фирма "ФЦЦ", у сарадњи са аустријском фирмом "Алпина". Другопласирани је био немачки грађевински концерн ПОРР, који је наступио под именом "Српски конзорцијум", са својим кооперантима. На трећем месту на тендеру је био конзорцијум немачке фирме "Штарбаг" и француског "Буига" и четврти француски "Винчи" и ГНП", прим. ур.)