|
 |
Када је слика о погубљењу Садама Хусеина обишла свет,
светска јавност је била потупно шокирана бруталношћу и на адресу Si-EN-EN-a,
упућен је оштар протест због узнемиравања јавности. Тада је из централе овог
медијског гиганта стигао одговор - “ то су други снимили ми смо само пренели”.
Слична метафора могла би да важи и за објављивање језивих фотографија момка који
је пао у кавез са медведима. Аргументација неких наших медија “да слика треба да
прати текст о суровој смрти” граничи се са безобзирношћу и безобразлуком и
најгрубље нарушава интегритет несрећног момка и његове породице.
За социологе је појављивање оваквих фотографија нормална последица
агресивног времена у којем смо живели. На жалост, медијска јавност код нас
годинама је васпитавана од стране одређених медија да жуде за скандалима,
екцесима и морбидним садржајима. Сви заједно били смо сведоци извештаја о
колонама избеглица и масовним гробницама. Због тога се у јавности поставља с
правом питање: да ли данас имамо онакве медије какве заслужујемо? Одговор је
јасан и потврдан, али додала бих и чињеницу да је Србија мала земља у којој је
велики део медија који међусобно морају да се изборе за опстанак у друштву које
је због своје недавне прошлости угрожено кризом вредности. Наравно то није
оправдање, већ сведочанство и последица трага дубоко урезаног у нама.
Оно што даје наду за морално оздрављење нације и будућности наше деце је
чињеница да није изостала оштра реакција културне и медијске јавности Србије,
што су сва новинарска удружења најоштрије осудила објављивање фотографија што је
и министарство културе најавило да ће покренути прекршајни поступак против
штампаних медија који су објавили ову језиву фотографију.
До тада извињење ових медија породици и јавности показало би закаснело
поштовање и ублажило безобзирност овог догађаја.
Дубравка Филиповски
потпредседник Нове Србије
текст за "Блиц" - коментари |