ИНТЕРВЈУ::: 07.02.2009. ЈА САМ ХАЈДУК, ЕМОТИВАЦ

Председник Нове Србије Велимир Илић у интервјуу за "Правду" говори о себи, породици, политици, новцу, браку

 Кажу да сам прек, али то није истина. Ја сам васпитан и изузетно емотиван човек
Ја сам спортиста, редовно вежбам, ујутру и увече пливам у базену, радим вежбе, пазим шта једем. Имам бољи притисак него многи спортисти
Поносан сам што сам сваки динар зарадио својим радом и знојем! Никад ништа нисам украо, све сам поштено зарадио
Мајка је доживела мождани удар када су хтели да ме хапсе. Пет година је била у коми, умрла је не знајући да ли сам жив или мртав
Претресали су ми кућу током Сабље, однели су све фотографије. Немам ни једну слику родитеља
Кајем се што сам икада ушао у политику коју никада нисам волео, али за то је крив мој покојни отац који ме је форсирао да се политички ангажујем
Гоца и ја смо у браку 23 године, нисам се удварао, нисам имао неке специјалне форе. Једноставно, љубав нам се десила
 

  Репортери "Правде" посетили су породични дом некадашњег министра инфраструктуре, данас једног од лидера народњачке коалиције, Велимира Илића. Потпуно опуштен, председник Нове Србије прича отворено о свом животу.
- Моји у Чачку живе још од времена Турака, ми смо једна од највећих фамилија овде. Деда је био једно од дванаесторо деце у фамилији, сам је имао деветоро, те сам и ја решио да не реметим традицију. Имам петоро деце! Баш смо се раширили - истиче Веља поносно на почетку разговора.
  Како каже, рођен је у породици Равногораца. Деда по мајци обешен је 1943. због оптужби да је издајник, очев отац умро је после рата од последица батинања, а и Вељин отац је након рата имао доста проблема са новим властима, јер је такође етикетиран као "народни издајник".
- Деда, татин отац погинуо је када је ухваћен Дража Михајловић, док су маминог оца обесили после пресуде партизанског суда! Тако је то тада било - прича Веља.

  Пут до врха
  Заваљен у кожну фотељу коју је сам дизајнирао, у црној тренерци и незаобилазној мајици "Борац" Илић разговор наставља причом о свом политичком путу.
- Деведесетих година сам ушао у политику, био сам председник одбора овде у Чачку, 93. први пут постајем народни посланик, па градоначелник... Ма, ја сам био врхунски инжењер, никада нисам веровао да ћу се бавити политиком. Када сам први пут са 27 година постао приватник, моји родитељи су то са муком прихватили - прича Илић.
  Каже да су му родитељи замерали што је учио толике школе да би постао приватник.
  На питање да ли се каје због нечега што је урадио у животу, Илић искрено признаје да је политика била погрешан избор.
- Кајем се што сам икада ушао у политику коју никада нисам волео, али за то је крив мој покојни отац који ме је форсирао да се политички ангажујем. Данас када видим на шта личи наша Србија, често ми падне на памет да потпуно напустим политику - у даху прича Илић.
  Разговор наставља веселијом причом, истичући да се поноси оним што је стекао.
- Сваки динар зарадио сам својим радом и знојем! Никад ништа нисам украо, све сам поштено зарадио.

  Хајдук Веља
  Илић каже да му је најтеже било 1999. године, када се због потернице више од 40 дана скривао по шумама планине Јелице. Због тог прогона Илићева мајка је доживела мождани удар, после чега је убрзо и преминула.
- Читав мој крај био је сравњен са земљом, било је много мртвих и ја сам као градоначелник Чачка реаговао на то. Након ванредног стања одредили су ми притвор и хапшење. Рекао сам жени да склони децу, ја сам искочио кроз терасу и побегао према планини Јелици. Нешто мало пре тога, умро ми је отац - присећа се Веља.
  Поред свега, рођени Илићев брат испребијан је на кућном прагу.
- Када је рођени брат отворио улазна врата, батинаши су помислили да сам то ја. Претукли су га на најбруталнији начин, шутирали су га по грудима и глави, био је полу мртав... Касније, људи који су водили акцију пренели су ми да је налог био да се ја ликвидирам - каже Илић.
  Додаје да ће до краја живота памтити моменат када га је цео град сачекао као јунака и доделио му надимак "Веља хајдук".
- Сећам се, на том митингу су сви плакали јер су били убеђени да сам након 43 дана у шуми без воде и хране умро. Било је јако емотивно, то ми је тежак период. Тада је моја мајка, која ме ноћима тражила доживела мождани удар. Пет година је лежала у коми. Никада није сазнала да сам жив - прича с тугом лидер НС.
  Додаје да жали што нема ниједну фотографију са родитељима.
- Током Сабље су ми све однели, ниједна ми слика оца и мајке није остала.

  Деца за понос
  Уз име нашег домаћина често се везује прича да је човек преке нарави.
- Кажу за мене да знам да будем незгодан, како и да не будем? Сећате се када сам ударио оног новинара? Напада ми брата, а овај тек изашао из болнице након силног батинања. Немојте људи тако.
  За себе каже да је васпитан и да је велики емотивац па да зато понекад плане и реагује импулсивно.
  Ипак, бивши министар инфраструктуре данас спокојно живи са супругом Горданом, са којом је 23 године у срећном браку, сином Јованом и ћерком Наталијом.
- Наталија има 22 године, она је са нама овде у Чачку, Јован је пети разред, Ивана је завршила књижевност, сада је удата, Маја има 28. година, трудна је, а Дијана завршава факултет у Београду - хвали се поносни тата.

  Спонтани брак
  Говорећи о свом љубавном животу, али и првом сусрету са Гоцом, Веља тврди да се није удварао, већ да се љубав сама по себи десила.
- Први пут сам се оженио 96, она је била из Републике Српске, имала је болесну мајку, па је ретко долазила овде. Хтела је да пређем тамо, а замислите, ја дете из домаћинске куће да идем тамо - каже Веља уз смех.
  Развод је био неминован, али је Илић остао у добрим односима са бившом супругом.
- Кад сам упознао Гоцу у то време сам био приватник, па сам радио на једном објекту и то баш у Гоцином комшилуку. Тако некако смо се и зближили, она је била врло млада, тек завршила средњу школу и уписала факултет. Али, нисам се удварао! Дружили смо се док су трајали радови и тако се све некако поклопило спонтано, не знам ни сам - каже председник НС.
  На питање како ју је освојио, Веља уз шармерски осмех каже да није имао специјалну тактику.
- Нисам имао неке посебне форе или начин мувања, кажем вам, ја сам емотивац. Нико никог није шармирао, него онако све право младалачки - присећа се Веља, па наставља:
- Она је жена пуна разумевања, ми смо сви фамилијарно доста привржени, али искрено тешко ми пада и бојао сам се да ће, чим клинци порасту желети да остану у Београду, тако је било. Оду и онда остану тамо. Мени је жао, ја сам приврженији Чачку, али шта да се ради - признаје лидер НС.
  Домаћин нас је спровео по Чачку, показујући све оно што је некада припадало Илићима, након чега нас је, како то већ иде, уз јагњетину и прасе позвао да дођемо поново.