ИНТЕРВЈУ::: 01.03.2009. ИЗГУБИО САМ ВИШЕ ОД 15 КИЛА

Велимир Илић, председник Нове Србије, у интервјуу за "Правду", први пут отворено говори о својој болести, повредама, боравку и опоравку у болници

Осушио сам се, сав сам никакав... Смршао сам много, још сам малаксао, али се полако опорављам
Када имате крварење у мозгу од ударца, не знате шта ће бити даље, да ли ће да вас оперишу исте ноћи или сутрадан. Ти тренуци док чекате анализе су језиви, покушавате да вратите филм и сазнате шта се заправо десило док вам читав живот пролази кроз главу
Лекари су ми рекли да због ударца који сам добио у потиљак морам што више да лежим и да се одмарам
Ток кобног дана кренуо сам из Скупштине кући. Угазио сам у неку бару па сам хтео што пре да се преобујем. Кренуо сам да узмем друге ципеле. Одједном сам пао. Зашто и како, не знам. Следеће чега се сећам је да сам се пробудио у болници
Нисам имао мождани удар а није ми ни лева нога отказала. Опорављам се, хвала Богу, бићу добро

  Након што је у свом стану у Београду 13. фебруара изгубио свест, лидер Нове Србије Велимир Илић завршио је у болници са повредама на глави. После недељу дана проведених у болничкој постељи, бивши министар инфраструктуре у ексклузивном интервјуу за "Правду" говори о томе шта се десило, чега се плашио...
  Упркос свему, један од лидера народњачке коалиције није изгубио препознатљиву црту духовитости, па на самом почетку разговора одговара на нашу констатацију да изгледа добро.
- Ма где добро, видите, осушио сам се, сав сам никакав... Изгубио сам више од 15 кила!
  Ипак болнички дани су завршени, осећате се боље.
- Јесте боље, изашао сам, мада морам да мирујем, тако су ми рекли, јер ударац који сам добио у потиљак тражи што више лежања и одмарања. Како сам ја то пао, да ли сам се оклизнуо, ни сам не знам.
  Тог поподнева сте из Скупштине кренули ка свом стану, шта се даље дешава?
- Кренуо сам кући, али сам угазио у неку бару па сам хтео да се преобујем. Кренем да узмем друге ципеле. Одједном сам пао. Зашто и како не знам. Само знам да сам се пробудио у болници, да су ме пронашли како лежим у дневној соби и одвезли у клинички центар.
  Ко вас је довезао у болницу, ко је тајанствени мушкарац који вас је одвезао у болницу?
- Нема ту никакве мистерије, тих дана сам помагао пријатељу да региструје ауто, па је он требао да дође по саобраћајну дозволу. Они су ме чекали, звали да виде да ли долазим. Када је видео да се не јављам, он је са својом девојком дошао до мене.
  Ко вас је први нашао?
- Људи из зграде су видели отворена врата мог стана, па су се забринули и ушли у стан. Видели су ме како лежим на поду дневне собе и одмах су позвали хитну помоћ. Верујте, не знам ко је све дошао, било је их много...
  Сећате ли се ичега?
- Баш ничега! Знам да сам се пробудио у клиничком центру, те су лекари почели да снимају и да испитују шта је са мном. Установили су те хематоме на челу и на потиљку. Све ме је то много болело... Али лекари су ми пуно помогли.
  Новине су писале да вам је био изузетно висок притисак.
- Ма свашта су писали! Нисам ја имао притисак нити било какве здравствене проблеме. Ништа то није тачно, ја сам потпуно здрав... Причали су и да сам имао мождани удар. Какав удар, хвала богу није. Видим пише у неком извештају да ми се одузела лева нога, свашта!
  Па какве су последице ударца у главу, шта кажу лекари?
- Једино сам се повредио и то су били ти болови који су ми правили проблеме. Али сада је све добро, све се то полако стабилизује. Шта је било, било је, идемо даље. Лекари кажу, само мало рехабилитације и одмора и бићу ја у реду.
Врло брзо ћу се вратити у форму, једва чекам да почнем да радим. Ево сад за славу сам први пут изашао напоље, и могу вам рећи, фино се осећам.
  Како су се понашали према вама у болници?
- Па доброг дела се не сећам, али после су сви били сасвим коректни, заиста.
  Јесте ли видели да је Чанак рекао да сте исфолирали пад и да вам није ништа?
- Некоректно су се многи понашали током мог одсуства. Свашта су радили и причали, па нека им то служи на част. Сваком се деси да падне и да се повреди, али није људски да се ја борим за живот, чекам тренутак да видим своје најближе, своју децу. а они тако о мени. Сваког тренутка је стање могло да ми се погорша, а неко ме тамо оговара. То није лепо.
  Стављени сте и на стуб срама.
- Није фер ни од неких медија што су ме тако разапели. Кажу нисам понео здравствену књижицу! Молим вас, ја сам пола сата лежао у несвести када ме је хитна покупила. Ја се не сећам ниједног лика који је био око мене, ко ми је притрчао у помоћ! Шта сам требао, да се дигнем из несвести да узмем здравствену књижицу па да ме онда воде у болницу?
  То вас је погодило.
- Шта да радим, људи су такви и у највећој несрећи пронађу повод да те за нешто оптуже.
  Јесте ли знали шта се дешава напољу док сте лежали у болници? Чанак је урадио нарко тест.
- Не, срећом сам био изолован и ништа нисам знао. Они који су ме посећивали нису желели да ме узнемиравају, тако је било боље.