ВЕСТИ::: 14.07.2009. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ПРЕДСЕДНИКА НОВЕ СРБИЈЕ И ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НС ВЕЛИМИРА ИЛИЋА И ЗАМЕНИКА ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НОВА СРБИЈА МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА

- Господине председавајући, даме и господо народни посланици, данас смо имали ова четири веома важна закоан и очекивали смо једну озбиљност. Видели сте, мало је одседела министарка финансија па јој је досадило и она је напустила, сала је празна, посланике владајуће коалиције то не интересује, жалосно је кад министар говори из владајуће коалиције, било је десетак народних посланика, да чују неке важне ствари о закону који ће можда сутра оставити десетине хиљада људи без посла или ће их довести у једну тешку ситуацију. Да ли то иде на руку послодавцу или запосленима, видећемо, али ви серијски усвајате ове законе.
  За следећу седницу сте спремили сет закона, све ћете то да обједините, нема везе што се овде расправа о закону о буџетском систему, закону о раду. Све то можемо заједно, кредит, све у једну гомилу, да би то заввршили што пре и да би у свом експозеу после годину дана рада Влада премијер изашао и рекао да су највећи успеси Владе 170 закона у парламенту, 250 закона прошло процедуру Владе. Други највећи успех Владе - увели смо електронске седнице, што се то неки раније нису сетили. То је веома важно за Србију.
  Наравно, и бели шенген је веома важан. Међутим, шта ћемо ми имати, шта ће држава имати од белог шенгена, шта ће грађани Србије имати од белог шенгена, кад сиромаштво господари. Очекивао сам да премијер расправља о озбиљним темама у свом експозеу о годишњици рада Владе. Ми сада имамо један неодржив систем у држави, имамо испод милион запослених радника, имамо испод два милиона издржаваних лица, то су пензионери, инвалиди, разноразне врсте издржаваних лица и имамо око милион људи који нешто раде. Од тога малтене пола у административним пословима, у јавним предузећима итд.
  То стање, а са милион људи који чекају посао, а посла нема, нове фирме се не праве, не отварају, то стање је катастрофално и о том стању треба расправљати. Како превазићи да запослени, без обзира шта ради, прима плату 12 хиљада, 15 хиљада, а расправљали смо и о онима који примају милионе месечно. Ти запослени имају тројицу на грбачи оних који чекају нека примања. То стање је катастрофално и онај који би решио те проблеме, они не могу наравно одједном, али мора да почне то решавање. Међутим, тог решавања данас нема.
  Ми смо видели да смо се од Нове године до данас задужили четири милијарде евра. Знате шта значи убризгати у једну државу четири милијарде евра, од тога три милијарде без овог парламента. Ево сад се најављује код Светске банке, данас се ваљда потписује још 388 милиона за коридоре, али ова држава, кад толика задужења добије, треба да процвета, да крене, да има једну узлазну путању, а она тоне све ниже и ниже. То је проблем ове државе, како пунити буџет? Да ли се пуни буџет? Како може да се пуни буџет ако не ради један Бор, један Мајданпек, један Магнохром, ако не раде Вагони, не ради Вискоза, не ради тамо цела Раковица, већ су на њу сви заборавили, годинама не ради, проблеми где год хоћете. Господин Љајић, лепо ето оде, обећа људима, каже им да ће нешто предузети, али не може да се предузме, нема одакле, на који начин. Ми сваки дан од вас из владајуће коалиције доживимо неки нови проблем под фирмом европских интеграција.
  Ви сте увели, ево на прошлој седници, пет хиљада нових административних места, статистички региони, то је толико важно за Србију, али тобоже захтева ЕУ. Па сте увели ову комуналну полицију, па све то повлачи нову администрацију, нове трошкове, нове издатке, а нема нових запошљавања, нових радних места. Ова веома важна тема, како опстати где нема пуњења буџета, можда министарку не интересује, она има преча посла, она се предала и седи и слуша Мирка Цветковића који дође и да свој експозе. Умало не рекох - Мирка Маријановића, Бог да му душу прости, можда и тад је било озбиљније и боље, јер ја сам посланик био од 1993. године и никад није било оваквог парламента. Нема људи, нема посланика, никог не интересује. Ево, дели ко шта стигне и како стигне, обећава како хоће и коме хоће. Не знам више шта да се ради. Долазимо у једну тотално безизлазну ситуацију.
  Зато, господо из владајуће коаликције, часно је дати изборе. Ми први пут када смо на влади имали проблем, свађу, распустили смо Владу и рекли - имате изборе. Не може се мрцварити народ. Шта је циљ владајуће коалиције? То господин Љајић зна. Основно правило је да запосли радно способно становништво, да створи услове за рад и онај ко прима плату да преживи са својом породицом. Како то може код вас да се оствари? Овде ће опет хиљаде људи остати без посла. Дали сте велика обећања на изборима, 200 хиљада радних места, долази Мерцедес, Волсваген, Фијат, највеће градилиште у Европи, аутопутеви, све креће. Господо, поред моје куће, а да ли је то инат или не знам, 600 метара пута се ради од пролећа, од краја сезоне до сада. Насеље се угуши од прашине, рупе су достигле дубину преко 30 цм. Јадни путари седе и кажу, ми немамо за нафту, министре бивши, немамо нафту да упалимо машине, радићемо ручно због вас, а ми гутамо прашину. Нико да отвори прозор цело лето, не може, господо џаба празне приче.
  Где су вам грардилишта? Све сте умртвили, укочили, све је стало, грађевинарство је стало, не продају се станови. Све је стало. Пољопривреда у катастрофи. Килограм вишње је 12 динара. Да ли сте ви нормалан свет? Млеко када сам био министар било је 34 динара, а сада је 15, 16, 17, неће га нико. Месо, увознички лоби цвета, одржавате вештачки курс динара и дајете милијарде да би увознички лоби радио свој посао. Он господари земљом. Тајкуни праве предузећа. Поново улазе у системе. Нова предузећа се оснивају тајкунска. Раде своје послове. Немојте један дан да вам изађем овде са списком и треба да се стидите, господо из владајуће коалиције.
  Овде вам седи председник Административног одбора који нам умањује дневнице, штеди где год стигне и у реду и нека буде тако. Не морате ништа да нам плаћате. Немојте ни плату да нам дајете. Ништа. Влада води акцију сада - борба против рака. Билборди су осванули по целој Србији. Господин је власник билборда. Господин председник Административног одбора. Џабе је то монтирао у путном земљишту, зато путари немају хлеба да једу. Кажу што се нервирате. Ово је жалосно. Ово је туга. Ово никада тужније и жалосније није било. Вас не интересује, доћи ћете на дан гласања и гласаћете шта год да вам кажу.
  У начелној расправи 15 закона о пољопривреди, за преподне четири закона, све то иде, буџетски систем. Да је среће, овде месец дана да бијемо битку о томе и да поставимо темеље једне нормалне ддржаве. Ова држава се урушава, нема је, неки дан је један говорио на Палми плус, нећу име да му помињем сада, каже – ми једва чекамо ове европске интеграције, јер онда нема ништа, онда ће се границе склонити, онда ћемо моћи да радимо шта хоћемо, а Брисел је место где ће се одлучивати. Српски парламент је место где ће се одлучивати. То морате да схватите, иначе идите кући, што седите овде и шта тражите у парламенту. Каква сте ви владајућа коалиција? Имате ли посао за народ? Имате ли откуп? Шта то ми можемо да извеземо у ту ЕУ? Где су вам тржишта господо? Које производе можемо да извеземо? Мало ове пшенице коју за багателу откупите и малину. Да ли је то будућност Србије? Где су банке? Чије су банке данас? Колико се убира у банкама средстава? Ко односи тај новац? Зашто те банке не инвестирају у наше пословењ? Ово са путарима је једна велика игранка.
  Господо, нисмо ми луди, па не схватамо. Ви немате паре за живот и функционисање државе. Скидате новац преко НИП, зато сте увели Министарство за НИП. Скидате новац за запшљавања и инвестиција нових радних места и плаћате пензије и остале плате буџетским корисницима. Не плаћате онима што је у буџету предвиђено, дуг путара је због тога што Влада буџетски није поштовала закон и није плаћала годинама оно што је требало да се плати. Онда пуштате путаре да се задужују и један дан ће да се угуше. Угушише се, ви их задужујете кредитима да би платили и да би преживели и да би опстали. Они не могу то да надокнаде, јер они ће да пукну, систем пуца тотално. Зашто? Ево, дозволите им кредит, а не плаћате ништа. Калановићка седам милијарди из НИП није платила ових задњих месеци господо и то ће доћи неки креддит, па ћемо их задужити и рећи, ево ви сами се задужите, само да их скинемо с буџета, инвестиције са буџета, а ви знате уз НИП да су средства требала да иду у нове фирме, у нова запошљавања у нова радна места и у нове инвестиције. Потрошене су паре. Није било инвестиција. Нису урађени коридори. Зашто? Није имало ни за пројекте, ја то знам, ни за експропријацију, ни за шта, јер је потрошено тамо ненаменски где је требало, а сећам се када је то Динкић радио, мангупски. Пребаци нама два месеца пред ребаланс 100 милиона евра и каже, господо, ево, дајте пројекте. Ми сви навалимо са пројектима и не стигнемо, крај буџетске године и то се све прелије, не може даље да се врати у НИП, него се прелије у буџетску резерву и полако почиње да се крцка, Министарство финансија располаже. То су стари штосови које ми овде гледамо. Калановићка колико је дала путарима, зашто се не плаћају послови, зашто још обилазница око Београда није плаћена? Сви сте се сликали тамо. Радио сам 90% обилазнице, а ви када сте требали цех да платите, нисте платили. Не плаћате сада ништа. Не плаћате за израду оних виталних функција државе. Све то иде од дуга, јер сте укапирали да ЕУ и Светска банка дају само за инвестиције, а првенствено за путеве.
  Онда велите - дај њима да скинемо, тако је Динкић скинуо пет ммилијарди у једном буџету, па је следеће године скинуо шест милијарди. То су ти дугови. Па је пренео буџетског корисника у јавно предузеће са дугом од 10,2 милијарде динара и рекао је да ће то раздужити у року од три месеца и до данас није раздужено. То су ти дугови и нико тамо није био лопов, него тамо није имало динара, као што и сада нема и неће га ни бити, јер је ово недомаћинско пословање у држави.
  Ви сте урадили државни удар у овој Србији, ви сте од једне парламентарне државе направили, од једног парламентарног система направили један председнички систем. Вама је капа председник. Шта год питам људе из Владе да ли може да се заврши, кажу - види са Борисом и његовим кабинетом. Господо, шта ви радите у Влади? Зато и не долазите на седнице, зато вас и нема, зато што ништа и не одлучујете. Стигне вам шта треба да изгласате, ево, ови овде посланици исто добију шта да изгласају. Шеф групе вам не долази већ данима овде, нема потребу.
  Ово је нешто пролазно где се то на дан за гласање појавите, завршите посао, изгласате чудо закона и онда изађе Мирко и каже - 170 закона смо усојили, за годину дана. Која је то озбиљна држава која за годину дана усвоји 180 кључних закона? Колико има радних дана, колико закона дневно усвајате? То су важни закони, да ли сте нормални људи? Где су вам границе, не знате још, а усвајате све законе?
  Немојте се љутити, немојте добацивати, волео бих да сте способни да уљудите ову државу. Имате прилику, али не знате господо и нисте ни заинтересовани и то вас не интересује. Ова држава се води из неких других центара. Од некуд се води, неко је води. Ко, не знам, морамо да питамо неког. Ко је овде главни капо у Србији и ко држи цео овај систем? Шта смо ми овде - српски парламент? Каква институција српског парламента, каква је улога ове највише српске институције? Која је њена улога и да ли она уопште има неку улогу или служи за поткусур да нам овде донесете неке кредите које сте већ испотписивали, ево данас већ потписујете, све завршите и онда дођете нама, наравно, скупићете већину, то ћете изгласати и проћи ће онако како ће проћи.
  Очекивао сам да премијер прича о 69.000 фирми које су на ивици стечаја у блокади, да причате о проблемима који су данас настали у држави, да је 100.000 људи изгубило социјално. Каква борба против рака? Да ли веерујете - у Чачанској болници, где одлазим, где је јавашлук тотални, жао ми је што директор није ту, да узмем своје дете да га лечим у Београду и онај ме држи пола сата, неће да ме пусти, држи фискалну касу. Док не платите 50 динара улазак у болницу, 50 динара човек куца, не можете да нађете збунили се, дотрчите у тренерци боси и не можете да нађете 50 динара, а он каже – не смем да вас пустим, камера снима.
  Људи моји, зар да уђете у болницу да спасите неком живот морате да платите фискални рачун на каси портиру 50 динара? То није било од како је свињче реп искривило, господо из Владе. Знате ли ви када је свињче реп искривило? Од тада до данас то није било. То је данас господо и то је катастрофа у овој држави. Морамо нешто предузети да ову државу сачувамо. Причате овде сви су технолошки вишак, ево слушао сам сада излагање да би технолошки вишак... па ми на оволикој територији имамо само непуних 8 милиона грађана. Видели сте, Кинези, којима сте предали пре неки дан да буду домаћини Универзијаде имају један град од 8 милиона, један град, а оволики простор, не знате да је организујете. Један сељак он би радио, али нема коме да прода, не зна шта ће, не зна куд ће. Засејао вишњу, јер сте ви форсирали, сећам се, Дулићка и остали. Он сад узео моторку и реже. Пре је резао шљиву, сада је повадио малину. Шта да радимо, не знамо ни ми ни куд да се девамо, што кажу.
  Да ли овде може неко нормалан да ову државу поведе неким нормалним путем? Биће тешко, понављам, али реално изађите да овај парламент расправља о проблемима, да ове проблеме почнемо решавати, ако можемо, ако имамо снаге, ако немамо, сви да се склонимо у пакету, па нека дођу неки нови људи који ће знати и наћи решења. Сви се уљушкали у овој политици и сви дођу. Некима овде треба два штапа да уђу. Дођу на пет минута, боцну картицу и оду, махну, мало попричају, ударе кез и одоше кући. Неки су ушли у Владу да би се сахранили на Алеји великана, јер ће бити бесплатно, човеку у Алеји великана лепо ће да буде, све фино, генерације ће гледати. То није нормално.
  Молим вас лепо, размислите шта радите. Доносите закон о информисању да не можемо да кажемо оно што треба да вам кажемо, да не смемо ништа да вам кажемо, да морамо да заштитимо Динкића и да га урамимо. Људи, он је сахранио српску привреду. Да ли је у историји некад озбиљне државе био министар привреде асистенчић са неког факултета који у годинама није успео да буде ни доцент, ништа, ни да докторира, ни да заврши, а бави се науком, а ви му дали целу привреду и регионални развој, туризам и приватизацију, дали сте му још да буде главни и у инфраструктури и свугде. Видите ли да је то штеточина, људи?
  Причам вам то из најбољих намера. Немојте да се љутите на мене. Некад сам можда и емотиван. Душа ме боли због ове Србије. Немојте мени причати о демократији. Цео живот сам се борио за њу. Умало и главом нисам платио ту моју борбу за демократију више пута. Шта је сад код вас демократија? Ово демократија, овакав парламент, овакве расправе, оволико брдо закона који се усвајају дневно и то није будућност Србије. Поздрављам се и господо из владајуће коалиције, уразумите се. Ово не води на добро, ово преливање из јавних предузећа.
 

- Хвала господине потпредседниче, поштована госпођо министарка, поштоване колеге народни посланици, поштовани грађани Србије који гледате овај пренос. Нова Србија је што се тиче Предлога закона о буџетском систему има да изјаве следеће. Консултујући економске, наше стручњаке из наше странке, а и људе који нису у нашој странци, можемо, у принципу да кажемо да је закон о буџетском систему добро интониран, тако да кажем, добро написан и доста јасно. Имамо пар амандмана које смо дали, за које верујем, да ће госпођа министарка, којима ће посветити пажњу и ако се њој учини прихватљиво, да их прихвати.
  Оно што желим да кажем, да гледдајући и сећајући се серије за коју верујем да ће поново почети да се приказује на РТС "Село гори, а баба се чешља“. Имали смо ми, до сада, госпођо министарка, изванредан закон и досадашњи закон да је примењиван, прецизније и доследније мислим да би било боље и за Владу Републике и за буџет наше државе, и наравно, онда и за грађане, поготову оне који су корисници средстава из буџета.
  Не бих да понављам оно што су претходници, моје колеге, представнници посланичких група, овде присутних овде рекли, у погледу датума, тајминга, времена, када се предлаже закон о буџету, да ли је он у прошлој години испоштован и зашто се ти рокови не поштују. Шта хоћу да кажем? Ми можемо да донесеемо изванредан закон. Казаћу вам најотвореније, шта су мени рекли економски стручњаци, пошто ја, отворено вам кажем, нисам превише стручан за то, као што и сви овде посланици, нису за све стручни, па зато постоје и страначки одбори и независи интелектуалци, економисти који ће поштено, односно онима којима верујемо, да кажу. Они кажу, да је овај закон поприлично добар. Неки кажу изванредан, само ако се буде примењивао.
  Имамо проблем, не само са овим законом, него и са многим законима који су од 2000. године донети у Народној скупштини Републике Србије, да су изванредни, да су европски, да пуно обећавају, да обећавају социјалну правду, али када треба да се примењују, они се или извргавају, или се објашњава, тренутно, сада са економском кризом или не знам којимм све то разлозима.
  Подсетио бих вас на неколико ствари, како госпођа Табаковић, чини ми се, у претходном обраћању рече - оно што живот значи. Значи, на папиру је све лепо написано, а како се то после примењује и како се то одражава на грађане, а овога пута, хоћу да апострофирам локалне самоуправе. Дакле, овде сам већ девету годину народни посланик, госпођо министар, и увек, уз Предлог закона о буџету је био и Закон о трансферним средствима. Прошли пут сам вам рекао, то је једна књижица, овако подебела била, где је свако од народних посланика који треба да се врате у своје локалне средине у градове и општине у којима живе, да покажу који су критеријуми. Знате, ту је писало број ђака, број школа, овога-онога, на основу чега се прави тај однос трансферних средстава, како ми, односно како ви, Београђани, нас називате "провинцијалци“, волимо да кажемо оно што нам ви отмете, па нам после дајете на кашичицу.
  То су у ствари та трансферна средства. Морам сда вас подсетим да већ неколико седмица, да не кажем неколико месеци форуми градова и општина удружених у конференције градова упућују апеле и држе конференције за штампу. Хоћу посебно да апострофирам молбе и жалбе 40 тзв. малих општина у Републици Србији, али на срећу или на жалост сви треба да се питамо, оне заузимају, односно захватају трећину територије Србије, ако се овако буде примењивао закон о трансферним средствима и ако се овако буде распоређивао буџет, они неће моћи да преживе.
  Шта то значи - неће моћи да преживе? Дакле, неће имати средстава за своје основне делатности, локалне самоуправе, надградња, културна, социјална, вртићи, запослени у вртићима. Они неће моћи да исплате те плате.
  Према томе, и прошли пут сам вас питао око цене гаса, па је испало да закон о трансферним средствима, зашто није био у Скупштини, испало је да је то нека споредна тема. Сада вам дајем прилику да одговорите председницима општина, грађанима који живе у тим општинама, а и мени, надам се, до сада сте били по прилично љубазни.
  Када помињем цену гаса, зашто то везујем за закон о буџетском систему. Чини ми се да је Влада РС пре неки месец донела уредбу, са којом се у принципу слажем, а то је да јавна предузећа сву своју добит морају законски да уплате у буџет Републике Србије. Мислио сам да се то односи на јавна предузећа која ће да изврше рационализацију, која ће да направе неке уштеде да боље послују, па онда да имају добит и да ту добит уплате у буџет Републике Србије.
  Међутим, не ради се о томе, нека јавна предузећа праве добит на основу тога што пљачкају грађане. Само ћу задњи пасус из одговора вашег колеге, министра за енергетику, господина Шкундрића, да прочитам шта ми је одговорио као народном посланику, а то је постала топ тема, чини ми се, бар што се тиче Нове Србије и мене лично, већ два месеца, цена гаса.
  Цитирам - Два параметра који највише утичу на цену енергетског субјекта који се бави трговином природог гаса ради снабдевања купаца су увозна цена природног гаса и курс долара. Садашња цена природног гаса и енергетског субјекта јавног предузећа "Србија гас“ формирана је у моменту када су ове вредности износиле, говорио сам о 450$, а господин министар ме исправља и захваљујем му се, дакле, он каже "496$ за хиљаду метара кубних и 51 динар за долар. С обзиром да је већ у октобру месецу 2008. курс долара порастао за више од 30%, што је тачно, и сада је тај курс око 67 динара, нажалост директор јавних предузећа, морам да вас известим како министар финансија, није знао колики је курс долара, мислио је да је 77, можда је био лапсус, није ништа проблематично. Шта је овде проблематично?
  Господин министар не каже да је цена гаса на светском тржишту преполовљена. Када овако израчунамо, ви сте финансијер први у овој Србији, молим вас, пошто видим да пратите ово што говорим, узмете 496$ пута 51 динар, израчунао сам да то кошта 25.296 динара. Сада 230$ пута 67 динара, 30% је увећан курс долара, то је 15.410. то значи да би цена гаса морала под хитно да се врати на цену из октобра месеца. Говорим о домаћинствима. Она су најугроженија. Има их 220.000 у Србији која се греју на гас. То значи да се око милион грађана греју на гас. Знате ли како, од Св. Илије сунце је све милије. Ближи нам се грејна сезона.
  Молим вас да ви, бар сам ја тако схватио, као једна врло разумна жена и хумана интервенишете и да ову добит коју буде имало јавно предузеће "Србија гас“ дефинишете да се цене врате, да немају у ствари лажну добит, а то је у ствари пљачка грађана. Значи, драње грађана.
  Да не причам о цени нафте и бензина. Овде имам сајт Европски енергетски портал, где се виде цене, где само постоји једна земља у Европи где је скупљи бензин и нафта од зуемље Србије. То је Немачка. Јасно је свима. Госпођо, ево га сајт. На основу чега су нафта и бензин толико порасли. Да ли због те уредбе коју сте донели, да сву добит оју имају јавна предузећа да се тако пуни буџет или то сада требају сви грађани да напуне буџет, имао неко или немао?
  Још једна ствар, имао бих доста тога да вам кажем, а тиче се, чини ми се, буџета. То је усвојен Закон о регионалном развоју, односно статистички региони. Да ли ће буџет да се повећа за ових, по нашим проценама из Нове Србије, нових неколико стотина, можда неколико хиљада људи који ће бити запослени у разноразним агенцијама? Како агенције раде сведочанство вам је одговор од министра, где имате Агенцију за енергетику, где се не оглашавају, а топ тема у Сккупштини је већ, бар што се тиче Нове Србије, два месеца - цена гаса, да ли су те агенције у ствари независна тела или су то агенције типа - назове министар финансија - дигни цену гаса, опљачкајте грађане, требају нам паре у буџету. Тако сам схватио.
  Само задње три реченице у одговору министра, ради обезбеђења снабдевања тарифних купаца у Републици Србији природним гасом неопходно је да се приликом наредне корекције цене природног гаса у складу са методологијом за одређивање тарифних елемената за обрачун цена природног гаса за тарифне купце увећа одобрени приход енергетског субјекта кроз корекциони елемент, како би се у реалом износу надокнадили губици изазвани изазвани увећаним трошковима набавке природног гаса. Управо сам вам саопштио да је цена природног гаса преполовљена. Ово овако мало неразумљиво речено желим да преведем грађанима. Чека вас ново поскупљење гаса од 30%. Да ли је то могуће у овој економској кризи, тако нешто урадити с грађанима и још бити дрзак у Скупштини одговарати? Да ли су вам ови подаци доступни и да ли говорим истину?
  То говорим због директора јавног предузећа који је овде рекао пре неки дан мени да немам појма. Мој је задатак да заступам грађане, да се борим за њихова права, за њихову егзистенцију. Моја је жеља била да будем народни посланик. Према томе, дужан сам да трпим увреде, али нису дужни да трпе увреде грађани Србије. Од вас лично очекујем, као министарке финансија, да ми одговорите на ова питања која сам вам поставио, а рекао сам вам унапред добронамерно консултујући се са економским стручњацима да је сам закон о буџетском систему релативно добар. Могуће да неки амандмани треба да буду усвојени да би био још бољи, али сам текст закоан живот не значи. Живот значе рачуни које добијају грађани.
  Пре неки дан сам рекао...захваљујем.
  Флоскула је, господине Љајићу, ово што сте ви сада рекли и што је промовисао као високо умно Борис Тадић, да сви треба да чувамо радна места. Наравно, али држава треба да омогући нова радна места. Држава треба да заштити запослене од губитка посла и ово јесте, овај члан, намењен послодавцима, јер ви сад без ограничења дозвољавате послодаваца да као има фирму, да пошаље људе на принудни одмор, да им исплаћује 60% ионако јадне и бедне плате. Добро знате на десетине хиљада запослених у Мишковићевим мини и макси маркетима имају плату испод минималца, да је тамо основна плата нешто мање од 15 хиљада динара, па са минулим радом неко стигне до 16, 17,18, а да је минимална зарада у Србији око 17 хиљада плус обавезан додатак за топли оброк, да то износи око 21 хиљаду динара. Објасните ми да не штитите тајкуне и не штитите послодавца.
  На овај начин ћете омогућити и Мишковићу и осталима који имају запослене да могу да их упуте зато што им се не исплати да у неком периоду због слабе куповне моћи становништва затвори или изда неку продавницу или мини маркет, да је неком изда за добре паре, да те запослене упути на неодређено време уз вашу сагласност, јер тако сте предвидели овим законом... Хвала.
 

 Информативна служба Нове Србије