ВЕСТИ::: 02.12.2009. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ И АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ
|
|
- Даме и господо народни
посланици, поштовани господине министре, поднели смо амандман на члан 4., став
2., и заиста очекујем да после образложења реагујете тако да амандман прихватите
јер је у потпуности, не само добронамеран, него и језички стручан и због тога је
и поднет.
Немамо никакву намеру да полемишемо са закондавцем по питању намера овог
закона, али, пазите, у члану 4. кроз три става образлажете дискриминацију. Став
1., по нама није био посебно споран јер су ту неке колеге већ поднеле амандман.
У ставу 2. ви кажете овако - дискриминацијом се сматра ако се према лицу
неоправдано поступа лошије него што се поступа или би се поступало према
другима, искључиво или углавном зато што је тражило или намерава да тражи правну
заштиту од дискриминације или је понудила или намерава да понуди доказе о
дискриминаторском поступању.
Амандманом смо тражили да се синтагма - или би се поступало, изостави
зато што је ово глаголски облик који се у граматици назива потенцијал, а он
означава могућност, он означава нешто што је могуће да ће се десити, али није
доказано да ће се и заиста десити. Ви заправо овим говорите да ће се законом
санкционисати неко за кога се претпостави да је некако поступио, а закон може да
се примени само онда када се десио неки чин, када нешто може да се докаже, када
је нешто извршено.
Погледајте овај став, када би се изоставила ова синтагма он био добио
потпуну правну тежину - дискриминацијом се сматра и ако се према лицу
неоправдано лошије поступа него што се поступа према другоме. Једино тако ово
можете да примените као закон, никако другачије. Увођењем ове синтагме у
потенцијалу, ако глаголском облику, ви овај став стављате ван закона, он постаје
форма неке декларације, а не законски став и самим тим обесмишљава овај члан.
Молим вас, заиста, погледајте ту могућност јер је искључиво намера да се дотера
овај члан закона. Хвала.
|
|
- Баш на примеру овог амандмана
се види лицемерје у Стратегији родне равноправности. Да ли неко из Владе може да
ми објасни каква је разлика између амандмана госпође Весне Марјановић и мог
амандмана. Под претпоставком да смо ми једнаке и по полу и по роду, ово је
политичка дискриминација. Како је могуће да два амандмана потпуно истог садржаја
буду третирани тако да амандман колегинице која припада власти, буде усвојен, а
амандман посланика из опозиције не буде усвојен?
Оно што је била чињеница ових дана је то да смо имали прилику да видимо
како се спроводи та Стратегија родне равноправности и развоја једнаких
могућности. Наиме, у политичко-конфликтној ситуацији која се овде догодила пре
неки дан, две особе које су чак и по имену уједначене, дакле, Гордана Чомић,
потпредседница и актуелна председавајућа и Гордана Поп-Лазић нису дошле у
неравноправну ситуацију зато што припадају различитом полу, већ различитим
политичким опцијама. Ту се умешао и један предмет женског рода - ципела и ствар
је тако завршена.
Заправо, ви користите причу о овој равноправности да бисте се додворили
ЕУ и рекли како имате стратегију за развијање једнаких могућности, али нам те
могућности не дајете оног тренутка када наше политичко опредељење није у складу
са оним што ви пропагирате.
Господине Љајићу, својевремено сам вас питала по којој основи је
направљена дирекција за родну равноправност која код нас постоји и зашто је
директорка те агенције баш ћерка Драгољуба Мићуновића? Заиста је невероватно да
поред математичарке и особе која је у Америци завршила филозофију није било
неког другог ко би имао исте квалификације, ко би припадао женском полу и роду,
а јако добро обављао дотични посао. По свему судећи, а нарочито по ономе што смо
видели претходних дана, ви родну равноправност овако третирате - Метохија,
Србија, Војводина, Рашка, то је све женског рода па ће бити равноправне као
државе, а и држава је женског рода. Само је питање како сте ту убацили Косово,
али пошто је Косово средњег рода, вероватно сте пошли од претпоставке да дете
иде уз мајку. Значи, намерно желим да доведем до апсурда ваше, тзв.добре намере
које воде у један пакао обрачуна са политичким неистомишљеницима, независно од
пола.
Значи, нико од нас из Нове Србије, која једина превазилази ту квоту од
30% жена, јер из наше посланичке групе, која броји девет посланика, нас три смо
33% и увек смо присутне и јасно изражавамо своја уверења. Исто је тако чињеница
да нас три никада нећемо имати исти третман са посланицама "жуте“ осовине, као
што се види на примеру овог амандмана јер не одговарамо том једноумљу.
Мислим да је потребно због жена које чине 52%, да ствари буду постављене
на други начин. Биће још амандмана о којима ћу говорити где сам интервенисала.
Ви сте овде на нивоу препоруке ставили да је потребно испунити услов о
равноправној заступљености полова и квоти од 30% тако да послодавци имају
обавезу да поштују законску дужност у вези са овим квотама. Међутим, то је само
препорука која никога не обавезује, један декларативан став који у пракси не
значи ништа. Амандманима сам реаговала тако што сам свуда где је у Предлогу
закона писало "треба да настоји“ тражила да се замени речима "дужан је“.
Зар ви заиста мислите да у Србији у којој већи број жена завршава високе
школе, факултете, има и већи број жена доктора наука, нема довољно
квалификованог кадра за многе послове и да ће те жене које су итекако
интелигентне и спремне да процене ко о њима заиста води рачуна бити задовољне
тиме што ћете рећи - ми смо сада баш утицали на послодавце, на органе јавне
власти да запосле отприлике 30% жена. У пракси, то се неће догађати, осим ако те
жене немају утицајне тате па се нађу у неким разнима агенцијама или пројектима
који су по правилу добро плаћени.
Још једна ствар која је битна, не знам да ли сте студирали овај проблем,
али заступљеност жена у медијима је драстично мања него заступљеност мушкараца.
Жене су у медијима толико да проценат никада не прелази 15. Како нисте, када сте
већ направили овај Закон о информисању, направили и некакву квоту за појављивање
жена у медијима. Пожељно је да се жене у неком већем проценту појављују само у
предизборним кампањама и за време прослава 8. марта. Истраживања показују да су
жене најприсутније у рубрикама културе, црне хронике и забаве. Наравно, у црној
хроници су жене махом присутне као жртве насиља.
Има их и у економији и у политици и у здравству и у образовању, али су
пре третиране као "пратећа интелигенција“ него као особе које су самосталне у
доношењу политичких одлука. Уз дужно поштовање и према председници и према
потпредседници овог дома, то је такође приметно и у њиховом случају где многе
одлуке које оне можда ни лично ни професионално никада не би донеле, биле су
промењене одлуком једног мушкарца који седи на Андрићевом венцу.
Сматрам да речи "дужни су“ указују на неопходност поштовања закона, чему
ви баш и нисте склони, али ја сматрам да тако треба да буде, уз могућност
спровођења законских санкција онда када дође до непоштовања те одредбе о
квотама.
Сви смо свесни ситуације у којој се тренутно налазимо, а то је да је број
незапослених жене готово двоструко већи него број незапослених мушкараца, као и
да се плате жена за 16% ниже него плате мушкараца. Нашла сам податак да је и у
ЕУ ситуација таква да жене имају за 15% мање плате од мушкараца, онда се по томе
једино уклапате у ону вашу причу о Европи која нема алтернативу. Међутим, не
само да су плате жена толико мање, него су и могућности запошљавања жена много
мање јер је жена "осуђена“ и на улогу мајке, даље, само 30% жена има имовину у
власништву и само тај проценат жена има могућност да конкурише за кредит којим
би покренуле сопствени посао. Такође, подаци показују да 80% жена услед
породичних разлога напушта посао, а исто тако, након развода, међу онима којима
се поверавају деца на самостално старање, 80% је жена. Недавно сам чула један
коментар неких наших, рекла бих, осредњих тајкуна како је идеалан профил жена до
35 година старости, разведена са једним дететом које сама издржава јер ће она па
сваку цену настојати да задржи посао колико год мизерно била плаћена јер не сме
да дозволи себи луксуз да нема било какав посао од кога храни себе и дете.
Утолико сам покушала да амандманима које сам поднела овај ваш декларативни став
преведем у законску обавезу послодаваца.
|
|
- Господине министре, поднели
смо амандман на члан 15. који гласи - приликом јавног оглашавања послова и
услова за њихово обављање и одлучивање о избору лица која траже запослење и ради
заснивања радног односа и другог вида радног ангажовања, није дозвољено прављење
разлике по полу, осим ако постоје оправдани разлози утврђени у складу са законом
који се уређује рад.
Тражили смо да се ова условна реченица, односно, искључна реченица - осим
ако постоје оправдани разлози утврђени у складу са законом који уређује рад,
брише и иза речи "полу“, стави тачка јер сматрамо да је само тако овај члан
потпуно исправан и користан овом закону. Зашто прво, у закону о раду се нигде не
дискриминише пол, нема таквих чланова у закону или их бар ја нисам видела.
Мораћете да ме упутите.
Друго, недопустиво је да нешто што јесте живот уредио ви законом стављате
тзв. рупу у закону коју ће многи моћи да злоупотребе. Сви ми знамо да постоје
послови за који се мушкарци или жене не опредељују или се опредељују веома
ретко. У том случају немате право да их дискриминишете и онемогућавате да дођу
до посла. Како би то ишло у обичном животу? Ако се неки дечаци определе да у
медицинској школи упишу смер акушерски техничар, то значи да када заврше, имају
право да у болницама раде као, у народу познате "бабице“. Имају право јер су
стручни и квалификовани и немате право да их на овакав начин дискриминишете и
онемогућавате да се баве том професијом, као што немате право да женама
забраните да полажу за све категорије возила и немате право да ако неко
предузеће које се бави превозом путника, распише конкурс за 20 возача одређене
категорије и конкурише 5 жена које испуњавају све услове, немате право да им
забраните да се тиме баве, ако желе само зато што се полази од претпоставке да
то није посао за жене.
Оно што волимо да кажемо у шали је следеће - жене могу да раде све што и
мушкарци, само за разлику од њих, жене то могу да раде и у штиклама. Хвала вам.
|
|
- Мене сада занима да ли је
овај мој амандман прихваћен зато што је реч само о замени редоследа речи. Значи,
прихваћен је амандман колегинице Наташе Јовановић, Снежане Стојановић-Плавшић,
Јелене Травар-Миљевић и Гордане Чомић с тим што је једина разлика, уместо ових
речи "треба да настоји“ оне кажу да "је дужан“, а код мене стоји "дужан је“.
Нема везе, ја ћу сматрати да је овај мој амандман прихваћен.
Врло често су жене за неки посао или превише младе или непрепоручљиве
због трудноће и породиљског одсуства, или сувише старе па се тако на тржишту
рада у Србији налази 28.500 жена између 50 и 55 година. Званично се каже да је
то тешко запошљива категорија. Само још фали да се продужи ова временска граница
за пензије па да ствар дође до неподношљиве тешкоће постојања за жене - без
посла, без могућности да дочекају пензију, уз старосну дискриминацију што
онемогућава стручно усавршавање и обуку.
Међутим, просто, оно што је занимљиво код ових амандмана и ја стварно
овакав случај нисам видела. На члан 19. амандман су поднеле Наташа Јовановић из
СРС-а, Снежана Стојановић-Плавшић из Г17 плус, Гордана Чомић из ДС, ја из Нове
Србије, а видим и да је Александра Јерков из ЛСВ поднела готово идентичан
амандман. Очигледно је дакле, када се скину ти партијски дресови остаје једна
тешка заједничка реалност у којој се од жена очекује да буду интелигентне, али
не превише и најбоље толико да могу да буду паметна пратња, публика или
логистичка подршка мушкарца, поготово ако је реч о партнерским односима. Очекује
се да буду образоване, активне у друштву, добре домаћице, предане супруге, лепе,
дотеране, енергичне, нежне, а опет да не буду књезе и пече. Ето, толико о родној
равноправности.
- Заиста је повређено
достојанство овог парламента јер сте ви, господине Новаковићу, када је амандман
образлагала колегиница Снежана Стојановић-Плавшић, она је рекла - не знам да ли
је амандман прихваћен, а по вашем гестовном говору пошто сте радили овако
(посланица клима главом као знак одобравања), а нисте Грк, ми смо закључили да
је амандман прихваћен. Колегиница је из тога извукла закључак да је амандман
прихваћен. После тог објашњења колегиници Наташи Јовановић сте рекли да бисте ви
навели да је амандман прихваћен и од кога. Тиме сте овде демонстрирали једну
врсту дискриминације и то баш на основу пола, једну родну неравноправност. Ви
као мушкарац дајете себи за право да нама тумачите када и на који начин ћемо
бити обавештене да ли је амандман прихваћен. Мене сте прекинули у тренутку када
сам хтела да кажем оно што је најважније. Драго ми је што се у салу вратио
министар Љајић, а ово важи и за вас, господине Новаковићу. Лако је вама, знате,
ви имате своје сервисе у виду разноразних жена које вас чекају кући да вам
испеглају те кошуље и да вам упакују та лепа одела која вас свако јутро чекају.
Није ни чудо да овде, када смо скинули страначке дресове постоји сагласност
између жена јер је наша реалност другачија. Већ сам рекла шта је то све што се
од нас очекује, што се подразумева када су жене у питању, а никако није јасно
шта је то што се подразумева када су мушкарци у питању. Хвала.
Информативна служба Нове Србије