ВЕСТИ::: 03.12.2009. ОБРАЋАЊЕ ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ И МЛАДЕНА ГРУЈИЋА У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

- Даме и господо народни посланици, поштована председавајућа, поштована јавности Србије, имам два питања за министра пољопривреде, Сашу Драгина.
  Прво питање је везано за проблем у мом Западно-бачком округу из ког долазим и интересује ме како је господин Драгин тако брзо и тако видовито већ 15. септембра, а пре доношења овог закона који треба да ступи на снагу од 1. јануара, о рационализацији радних места у Републичкој администрацији успео да угаси три радна места ветеринарских инспектора у Западно-бачком округу? Занимљива је коинциденција да су то баш три ветеринарска инспектора који иза себе имају врло респектабилне резултате. То су три ветеринарска инспектора који нису чланови ни једне политичке партије, али су указивали на незаконито пословање свог непосредног руководиоца који јесте члан ДС. Захтевам да ми господин министар на ово питање одговори у писменој форми како бих могла да упознам јавност у мом Западно-бачком округу.
  Друго питање је питање које сам већ неколико пута постављала и поново нас је заинтигрирало после повлачења Извештаја ревизорске куће. Тиче се потрошње средстава, између осталог и 200 милиона у Министарству пољопривреде на прскање комараца у јануару месецу. Ем у јануару, ем посао обављен без тендера. Јавност би желела да зна како се троше буџетска средства која припадају грађанима Републике Србије. Хвала.
 

- Поштоване колеге, госпођо председавајућа, госпођо министре, пре пар недеља када смо говорили о закону о стечају у начелу, ми из Нове Србије смо експлицитно рекли да ако се усвоје наши амандмани да ћемо подржати Предлог закона, не зато што нам је жеља да подржимо Владу већ зато што је ситуација са стечајевима који су у току у Србији благо речено, алармантна. Када узмемо у обзир да у Србији тренутно имамо 60.000 предузећа која испуњавају услове за стечај, онда треба да буде јасно да смо због такве ситуације сви забринути, а не само Влада.
  Лично, припадам групи људи која и поред свих сумњи у исправности рада Владе ипак се негде дубоко надам да неко у овој Влади зна шта ради. Стварно сам се надао да можемо да направимо један закон који је добар и чија ће примена учинити нешто корисно за Србију. Морам да кажем да су сви наши амандмани, осим једног, одбачени и тиме је наша добра воља да подржимо овај закон, пала у воду.
  Овај закон има неколико решења за која ми из Нове Србије сматрамо да су катастрофална. Једна од најстрашнијих грешака о којој смо говорили када смо причали у начелу, а ви нисте ништа предузели, а имали сте прилику и ми смо поднели амандман по том основум јер избор стечајних управника методом случајног узорка је катастрофа јер ће се дешавати да неко ко нема дана искуства води, рецимо, стечај ЈАТ-а. Зашто наводим ЈАТ? Па, зато што како водите ЈАТ, ускоро тамо неће остати ни камен на камен. У овом Предлогу закона нигде нисте навели да стечајни управник мора да зна енглески језик, па ћете у случају стечаја ЈАТ-а из шешира извући неког стечајног управника из Бабушнице који нема никаквог искуства, већ је само срећан добитник који треба да се замајава са потраживањима по Африци и Азији и ко зна куда још су паре ЈАТ-а остале расејане по свету, а не зна реч енглеског језика.
  У вашем образложењу те идеје о избору стечајних управника методом случајног узорка кажете да се тиме постиже да што више стечајних управника стекне радно искуство. Верујте ми, јефтиније је да им свима платимо Харвард и Оксфорд па да се лепо науче, него да вежбају на српској привреди. Најстрашније и најнепријатније изненађење на основу кога видим да Влада, не само да не зна шта ради већ и нема добре намере је чињеница да је Одбор за финансије амандман предложио на основу упутства Владе, а не зато што се сам сетио, а амандман гласи: стечајни поступци који су на дан почетка примене овог закона у току, наставиће се по прописима који су важили до дана почетка примене овог закона. Из овога се види да Влада нема намеру да реши најстрашније примере бесконачних стечаја у Србији. Могу да говорим о београдском атару па ћу вам навести пример "Рада" и "Југоекспорта" који трају годинама, а за које се нико више не сећа ни када су почели ни о чему се ту ради ни зашто су сви они силни стечајни управници завршили у затвору у међувремену. Имали сте прилику да прекинете ове стечаје који трају бесконачно зато што у овом предлогу закона постоје нека решења која убрзавају стечајни поступак. Прихватили сте један од наших амандман чији циљ јесте да се скрати време предвиђено у судском поступку. У Предлогу закона постоје решења за скраћивање поступка, али она неће бити примењена на ове бесконачне стечајеве који су већ у току. С тим Нова Србија има озбиљан проблем. Јавићемо се данас још неколико пута поводом неких решења која сте одбили, што наших, што других странака. Не кажем да ће то ишта променити, али је наша обавеза да још једном апелујемо на вас, можда се неко предомисли и можда неко од мојих цењених колега не подржи овај закон. Друга средства немамо. Дали смо предлог амандманом шта треба да се измени, нисте прихватили и данас ћемо покушати да вам још једном скренемо пажњу на то. Хвала.
 

- Поштовани председавајући, госпођо министар, када је министар Динкић говорио о овом закону у Скупштини пре пар недеља, уверавао нас је у добра и корисна решења која се налазе пред нама, у овом закону. Стварно сам био спреман да поверујем у његове тврдње. Могуће је да сам добронамеран или наиван, али сам стварно желео да верујем да напокон имамо један Предлог закона који је у интересу грађана.
  Ми из Нове Србије смо доставили 15-ак амандмана са жељом да му помогнемо у тој намери, у општем интересу. Од тих 15 амандмана, прихваћен је само један, а страшно је што сте одбили наш предлог о увођењу новог члана у предлог којим се третира одговорност Агенције за приватизацију центра за стечај.   Образложење које сте нам дали што одбијате наш амандман је следеће - амандман се не прихвата из разлога што се у закону не помиње Агенција за приватизацију центра за стечај.
  Па, у томе и јесте проблем што се у Закону о стечају не помиње Агенција за приватизацију, центар за стечај. Дозволите ми да онима који не знају објасним значај центра за стечај којим се третирају друштвена предузећа која испуњавају услови за стечај. Ова материја је потпуно сива, не третира се у Закону о стечају. Нико са сигурношћу не може да каже колико предузећа је под њиховом ингеренцијом, не зато што се то не зна, већ зато што је тешко доћи до тог податка.
  Дозволите ми да вам објасним, када неко предузеће испуњава услове за стечај, блокирано је, није солвентно, постоји процедура која постоји у претходном Закону о стечају, у важећем и биће јасно и у овом новом. Друштвена предузећа, када су блокирана, испуњавају услове за стечај и ингеренције над њима не преузима суд већ Агенција за приватизацију, центар за стечај и онда почиње једно аморфно стање ствари, ништа није дефинисано, нико ништа не сме да пита, све је под неким велом тајне. Они годинама не завршавају стечаје, а нико их не контролише. Кад кажем - нико их не контролише, мислим на праве државне органе, а не на парадржавне органе које имамо. Морамо да дефинишемо ово стање ствари. Ваше објашњење је да нема потребе да се дефинише зато што центар за стечај служи само у овом кратком периоду времена док траје приватизација, а приватизације трају већ икс година, а како нам иде, трајаће још најмање оволико. Имамо друштвена предузећа која испуњавају услове за стечај и она нису под ингеренцијом суда што је забрињавајуће него Министарства за економију и регионални развој. То је лош преседан и лоша пракса. Ако смо ми прописали шта су правила за приватна предузећа, онда исто треба да важи и за друштвена предузећа јер, колико знам, приватна и друштвена имовина су изједначене.
  Ово је само још један пример како ова Влада није реаговала на амандмане које је поднела опозиција. Ми нисмо писали ове амандмане зато што немамо шта друго да радимо, него у искреној намери да побољшамо закон који је неопходан Србији.
  Постоји и проблем у члану 11. Тренутно има 28 посланика из различитих странака који су предложили амандмане на члан 11. и немогуће је да је 28 посланика у сали лудо или доконо или не знају шта раде. Ми имамо члан 11. у којем се дефинишу услови за стечај. Постоје услови за стечај који су јасни свима, чак и да некога зауставите на улици, знаће да вам то каже, а то је када предузеће не може да извршава своје обавезе. Имамо проблем што је додата још једна реч - презадуженост као услов за стечај и начин на који је министар Динкић то објашњавао прошли пут, можда није лош, али на жалост, у закону је остављено толико простора да се ово тумачи на сто различитих начина. Верујем да је господин министар у најбољој намери рекао да је презадуженост нешто што може да се користи само када је предузеће одлучило да се прогласи презадуженим. На жалост, то у закону не пише или ја и још 28 посланика то нисмо умели да прочитамо. Поштовани колега је навео пример трговачких ланаца, али ја мислим да је много већи проблем код грађевинских фирми где свака од њих у нашој земљи по овом закону спада у групу фирми за које се може расписати стечај због презадужености, али не зато што нису добро радиле већ зато што све њихове скупо плаћене локације и зграде данас много мање вреде због познате финансијске кризе присутне, како у свету, тако и код нас. Значи, све оне су данас презадужене и ако би неко имао злу намеру, могао би да прогласи стечај у тим фирмама. Желим да скренем пажњу да у овом тренутку говорим о проблему који се тиче 62.000 предузећа у овој земљи која, само ако имају по три запослена, а имају и много више, утичу на судбину 200.000 људи и ја не могу да верујем да вас то не интересује и да не желите да дискутујемо о томе. На члан 11. 28 посланика је поднело амандмане, молило и захтевало да се нешто уради како би се тај члан поправио, али ви сте се оглушили. Зар то није чудно?
  Мој колега Срђан Спасојевић је поднео амандман са жељом да решимо проблем великог броја предузећа која годинама стоје у блокади, а у њима се не покреће стечај јер нико нема пара да плати покретање стечаја и ми смо предложили да Управа прихода буде та која је обавезна да то уради и од вас смо добили одговор да за то нема пара, али нисте понудили никакво решење. Свакако да је новац проблем, али у чему је онда поента овог закона када се њиме не решава ништа од проблема које имамо у вези са стечајем, и даље остају нерешени сви проблеми, и даље остаје огроман број предузећа за која нико неће да плати покретање стечаја и то ће тако и остати у некој међуфази бесконачно. Хвала.

  Информативна служба Нове Србије