АРХИВА / 2009 / ДЕЦЕМБАР

 

КОМЕНТАРИ И ИЗЈАВЕ::: 11.12.2009. "СРБИЈАНЦИ" И СТАТУТ ВОЈВОДИНЕ

Аутор: Проф. Војислава Кнежевић, члан Председништва Нове Србије - "Данас"

    

Пратећи актуелне политичке дилеме и одлуке везане за усвајање Статута АП Војводине из дела Србије која је у овој великој причи неми посматрач, намеће се закључак да уколико проговоримо добићемо шамар уз коментар великог тате (београдског) "Ћути ти тамо, ко је тебе шта питао".

 

  Ризикујићи шамар и лицемерни смех колега са севера Србије изнећу лични став.
  Искрено ја себе сматрам истинским борцем за децентрализацију Србије. Залажем се за принципе који воде ка томе да се одлуке доносе што ближе грађанима, односно да оно што је могуће решити на нижем нивоу власти ту и буде решено. Овакви ставови се поклапају са неким ставовима кључних гласноговорника војвођанске аутономије.
  Па где је онда проблем?
  Проблем је у томе што су у овом моменту грађани Србије који живе јужно од Саве и Дунава грађани другог реда у односу на становнике Београда и Војводине. Иза ове изјаве стојим и наводим аргументе који оправдавају мој став:
1.Уколико узмемо у обзир да огромна већина грађана Београда ради у јавном сектору, трговини и услужним делатностима, остатак Србије мора стварати доходак како би се издржавао тај прегломазни конгломерат. Овај став се вероватно поклапа са аутономашким принципима. Наравно, нећемо ни помињати однос у личним дохотцима Београда и остатка Србије, степен незапослености и сл.
2. Војводина је добила Уставом загарантован проценат буџета Србије који им се преноси и који се троши у том делу Србије. Е сада, када се, рецимо, троше средства из НИП-а за пројекте из општина и градова Србије, локалне самоуправе из Војводине и других делова Србије равноправно конкуришу и добијају средства. Поред тога, постоји и Војвођански инвестициони план којим се из оних Уставом одређених средстава финансирају искључиво пројекти у Војводини. Поштено. Нема шта.
3. По Закону о приватизацији при продаји привредних субјеката са територије Војводине 50 одсто од укупне суме одлази у покрајински буџет, пет одсто у буџет локалне самоуправе и 45 одсто у републички буџет. У остатку Србије је све исто само што у локалу остаје пет одсто. Хоће ли неко да ми каже да се локалу врати тих "закинутих“ 50 одсто. Поштено. Нема шта.
4. Заговорници војвођанске аутономије упорно су захтевали да новац од продаје НИС-а припадне Војводини. Аргумент је да су кључни НИС-ови системи на територији ове покрајине. Имамо ли право да очекујемо од истих тих људи да у процесу приватизације ЕПС-а новац остане општинама и градовима где се налазе хидро и термоелектране по Србији, односно тамо где се струја и производи.
5. У последње две године сви кључни инфраструктурни пројекти се реализују у Београду или северно од њега. Сви аргументи су танки. Да ли ће београдске елите довољно храбре да изађу и кажу грађанима западне Србије да ће аутопут чекати до 2030. године. Можемо очекивати тада да ће људи из света куповати плацеве по Месецу, али не и да ће добити основну цивилизацијску потребу. Да освојимо Европу заједно.
6. Увек када се помињу развојни пројекти у овом делу Србије (аутопут, аеродром) траже се убедљиви аргументи за оправданост инвестиције. Ништа спорно. Да ли ћемо чути сличне захтеве и за тунел испод Фрушке горе, станицу Прокоп итд. Па наравно да не. Београду је то потребно. Ипак је то велеград, а Војводина храни Србију.
  Понекад имам утисак да смо Београду и Војводини потребни само због Златибора, проласка на море, или, далеко било, мобилизације за рат.
  Да се не би створио погрешан утисак, не критикујем ја Војвођане због борбе за сопствена права. Критикујем београдске властодршце који попут Суперхика (лик из антологијског стрипа Алан Форд) отимају сиромашним да би давали богатима. И критикујем локалне политичаре из западне Србије који припадају странкама владајуће коалиције који зарад пуког опстанка на власти не желе да дигну глас и да се евентуално замере "великим татама“.
  Плашим се, на крају, да вешто смишљена географска одредница - Србијанци - буде оно што ће нас разликовати по идентитету, социјалном статусу и држављанству од сународника са севера.