ВЕСТИ::: 14.12.2009. СКУПШТИНСКА ИЗЛАГАЊА ПРЕДСЕДНИКА НОВЕ СРБИЈЕ И ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НС ВЕЛИМИРА ИЛИЋА И ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ

- Госпођо председавајућа, господине министре, даме и господо народни посланици, јако ми је жао што расправа о буџету није ишла једним нормалним током, у неко нормално време, да размотримо буџет, дамо амандмане и да о томе попричамо у једној квалитетној атмосфери и да убедимо Владу да неке методе које годинама примењује у прављењу буџета, промени.
  На жалост, и ови пратећи закони о којима се данас разговара, такође су само проформе направљени да би се разне нејасноће у буџету сакриле од јавности.
  Зашто о буџету и овим пратећим законима нисмо могли јавно да расправљамо, да се то одради на један квалитетан начин, а не да се одржава ноћна седница која се отворила у петак вече, трајала до недоба у суботу када многи од нас због обавеза које су уговорене неколико месеци раније, нису могли да присуствују, не очекујући да ће расправа бити отворена у ноћним седницама, седницама без директног телевизијског преноса, у дане викенда.
  Молим вас, зашта служи јавни сервис ако један најважнији закон у држави, као и ови пратећи закони не могу да се прате у директном преносу па да цела држава види о чему се ради, већ то иде на неким тајним, скривеним седницама, седницама којима дискутанти нису могли да присуствују, а спремали смо се за овај буџет. То је изузетно некоректно и то ниједна Влада, од када познајем овај Парламент, а био сам посланик годинама, није урадила као ова сада. То је знак да намере у вези формирања буџета нису биле честите и поштене, већ се то одрадило на један врло чудан начин, доста скривено, кроз нека вештачка министарства која су направљена, где су убачене гомиле пара чије позиције потрошње нису дефинисане.
  Имамо овде министарства која су добила знатно велика средства и не видимо из свега овога, из ових пратећих закона самог буџета некакв вид развојног буџета, перспективе, запошљавања, бољег живота, вишег стандарда, веће куповне моћи, више инвестиција... већ видимо само да је све закукуљено и замумуљено. На крају ћемо имати ко зна какве извештаје ревизорских комисија које нико неће уважавати ни поштовати, као што се и сада догађа.
  Према томе, овде се данас разговара, тобоже, о бризи за породицу, како да решимо незапосленост и низ проблема који су веома важни за државу.
  Погледајте Министарство економије, ту су највећа средства, то је буџетски трезор и сав новац је ту остављен на милост и немилост министру и његовом окружењу, да буквално раде шта хоће. У НИП-у опет не постоји никакав механизам контроле, као ни прошле године, а ви ћете све ово усвојити овако у пакету и неће постојати начин да се поспеши ово о чему говорите, брига о породици, пензионерима и многим законима који су веома важни да би Србија могла да крене путем развоја. Како ће бескућници доћи до крова над главом? Каже - па имате средстава у НИП. Шта ако се она потроше на неком другом месту, по партијској линији и не дођу до најугроженијих? И како то да знамо када опет није дефинисан никакав механизам контроле? То годинама слушамо, како су за те намене издвојена средства у НИП-у. Где су вам та средства? Која то још држава у Европи има НИП? Шта то ми сада продајемо па стављамо средства у НИП? Ви се можда сада чудите зашто се то тако расправља, а никако нећете да дозволите да дефиниција буџета буде строга и да се тачно зна да смо сада усвојили за то, то и то и да су те буџетске паре обезбеђене за наредну годину. Овако немамо ништа, имамо само неке најаве и назнаке да ће се из одређених фондова повући средства, да ће бити боље, да ће се живети боље. Од тога нема ништа и то је празна прича којом се годинама бавимо.
  Зашто је буџет Србије годинама проблем? Зато што нема реалног пуњења буџета. Данас сам добио један допис који је катастрофалан. Ту учествују министри, праве се вештачка предузећа са тајкунима из белог света. Ти тајкуни долазе у Србију и у сарадњи са нашим министрима отварају предузећа која служе за пљачку Србије. Да не причам како сте преко кабловске телевизије и Сороша опљачкали највећи државни ресурс у телекомуникацијама и дали га бесплатно. Ево, сада се раде коридори, ту је министар Мркоњић. Ево, већ креће акција да ће коридори да се заблокирају и уместо да буде прилива средстава од коришћења путног земљишта и пружног земљишта за разне послове, као што су пролаз оптичких каблова, пролаз електричних каблова, гаса, ми сада бежимо од тога и дозвољавамо тајкунима белосветским да долазе овде и годинама узимају милијарде евра које припадају Србији. Ево, сада на нашим коридорима које радимо дошао је један Словенац, чувени њихов тајкун, фирма је "Нуба инвест“ и тајкун Томазић, отворио је предузеће и већ ушао у процедуру да блокира коридоре и постави оптичке каблове, да он то ради. Када сам ја био министар, био је предлог и договор да то раде наша јавна предузећа "Путеви Србије“ и "Железнице Србије“ како би добијали додатне приходе од тога и да се за тај износ умање субвенције државе овим предузећима. Међутим, овај господин је већ поднео захтев код министра Дулића да отвори предузеће, 6.октобра 2009. је поднео захтев и министар Дулић се сагласио. Ту је сагласност дао, наравно и министар Динкић. Истог дана је министар послао захтев "Путевима“ да то реализују без тендера, без ичега, јер, шта ће нама паре, има паметних људи у свету који треба да троше наше паре. Ово је брука за Србију. Могу вам дати ове папире па ви простудирајте господине министре, али ако се ово дозволи и прође, ово је за сто година робије. Молим вас лепо, рекли смо да ће и гасни коридор Ниш-Димитровград проћи трасом ауто пута јер је то бесплатна траса, али ви сада мењате релацију како би то прошло кроз родно место премијера, правите сасвим нову трасу, правите нове трошкове, да би неко рекао - ја хоћу да прође овуда, то мора да уђе у Зајечару, а не да уђе у Димитровград.
  Према томе, ово је брука за Србију и ако је ово урадио министар Дулић, ово је онда његова брука. Ово није, на жалост, усамљен пример, хиљаду је оваквих примера. Овако се празни буџет, овако се одливају силна средства намењена за пуњење нашег буџета. За ове намене су и "Путеви“ и "Железнице“ добијали кредите, да купе оптичке каблове, да ураде тај посао и да онда из наплате услуга враћају кредите. То је веома лако могло да се уради и било је много понуда за то. Зар треба да један словеначки тајкун којег овде називају "словеначки Цане“ да то одради? Ако он то треба да уради, ми онда овде нема шта да радимо и боље је да се разиђемо и не губимо време.
  Низ је таквих ствари и таквих прича, а ви се сад као бринете о породици. Па, где да вам се људи запосле кад све што имамо и што вреди, дајемо другима, све што доноси добар профит, дајемо другима, ништа не раде наше фирме. Да ли наша деца треба да буду берачи вишања и печурака и да тако очекују неку перспективу у овој земљи?
  Шта сте урадили са банкама? Неко ће за то, кад тад, дебело одговарати? Које су то банке и које су инвестиције донеле? У овом сету закона о којима се води расправа ми узимамо комерцијалне кредите да пунимо буџет. То никада није било у Србији. Па, људи моји, докле више да нас задужујете, куд ћемо са толиким дуговима, ко то да врати и како?
  Ја у овом предлогу буџета и пратећим законима не видим никакву перспективу запошљавања. Видим само отпремнине што значи да ће бити још хиљаде пензионера. Па, целу Србију ћемо пензионисати. Хајде сви да будемо пензионери, да шетамо и уживамо, али, одакле да се исплаћују те пензије? Пензије замрзавате, а цене расту. Ове године је нафта поскупела за 35 динара по литру, поскупела је струја, гас, све је поскупело. Како ви мислите да се преживи у овој држави? Ми смо се трудли да највеће повећање пензија добију пензионери са најнижим примањима, а не они са највишим, а ви ни то нисте хтели да прихватите. Онај ко има пензију 150.000 динара са повећањем од 10% добио је 15.000, а онај ко има 8.000, добио је 800 динара и то је ваша социјална правда, господо.
  О каквој ми социјалној правди овде причамо када све више правимо раздор и све више проблема.
  Према томе, ово је једна празна прича и не знам чему вам ово служи.
  У овим пратећим законима сте предвидели отпис дуга јавним предузећима. Одакле вам право да то радите и ко је тај ко доноси одлуку о отпису ових дугова? Како вам то пада на памет, да ли сте нормални? То значи да јавно предузеће онда уопште не мора да се труди да добро послује, не мора да реалузује пројекте јер ако има министра који подржава то предузеће, он ће то средити па ће се на крају све отписати.
  Овим пратећим законима потпуно сте понизили локалне власти. Ми распишемо локалне изборе, разне партије добију локалну власт јер имају јаке и одговорне људе и шта ви сада радите? Уводите могућност да министар може директно да даје средства и месној заједници и установама и коме хоће. Где то постоји? Па, зашта онда служи локална власт? Овим потпуно уништавате и деградирате локал. Шта радите са општинама где је опозиција на власти и сад, а шта ће тек бити кад почнете ово да примењујете? Имамо 20 најнеразвијенијих општина где је опозиција на власти и где не добијају никаква средства из буџета само зато што су опозиција републичкој власти па тако Млађа дође и забезекне се да нема грејања у школи, у обданишту и обећа да грејање креће од сутра па се смилује и одреши кесу и ето сутра грејања. Пљуне локалну власт јер испада да су они неспособни, а они људи нису криви ама баш ништа.
  Према томе, ово не сме да се дозволи. Ово што ви хоћете да урадите је потпуна дискриминација одређених средина и управо због оваквих ствари села остају пуста, нема људи, нема деце у 17 куршумлијских села, људи одлазе јер немају елементарних услова за живот, а у општинама које су наклоњене власти, министар дође и ко из рукава истресе паре и за њих све може. Ево, имате Млађу са 40 милиона евра који као пијани милијардер истреса паре тамо где он одлучи.
  Неки дан сам био присутан када су рекли сељаци да имају фудбалски клуб и да немају пара да га финансирају па су тражили салу за свадбе и рођендане да издају па да од тога финансирају. Дали сте им и салу за свадбе и све, а то место нема канализацију и за то прозивате председника општине и то је брука.
  Причамо о поштеном раду о коришћењу буџетских средстава, о пратећим законима. Господине министре Мркоњићу, да ли ви знате да госпођа Калановић ради пут према Крагујевцу без икакве дозволе, без идејног пројекта овереног, без извођачког пројекта. Да, ради, жени тако пало на памет, а то што крши закон, то никоме ништа. Да ли ви знате да је једино предузеће "Путеви Србије“ и ваше министарство надлежно да прави путеве у држави Србији и нико више? Је ли тако? Па, како може сад да праве пут и Пера и Жика и сви имају неке своје фондове? Ко је одговоран за тај пут? Ко ће да да употребну дозволу? Ко ће да га пусти у саобраћај? Ко ће да одговара ако сутра на том путу буде удес? Како је могуће да се надвожњак прави без грађевинске дозволе и пројектне документације? Молим вас, како су за то издвојена средства из НИП-а ако нема пројектне документације, како је урађен тендер, господине министре? Како је тендерисала госпођа Калановић кад нема никакву документацију? Ко је могао да се јави на тендер где нема никакве документације? Да ли је тако, господине министре?
  Стварно вас молим, господине Мркоњићу, верујем у вас, уведите ред, вратите закон о министарствима, да се поштује, Закон о путевима, да се поштује, Закон о инвестиционој изградњи, да се поштује и све остало мора да се испоштује, не може више овако.
  Где су вам та нова радна места? Где су нова запошљавања? Како сузбити белу кугу када млади немају посао, заврше факултете и годинама чекају посао, а о стану и било каквом крову над гласвом могу само да сањају. Знате ли да се ове паре које су у буџету издвојене за станове у пару уклапају са сумом која треба да се исплати Мишковићу за градњу станова за Универзијаду, тачно у сваки динар, да му се то плати и да се легализује. Сећам се када сам био министар грађевине и када сам Ђелићу, који је и тада био потпредседник Владе, говорио - немој отварати "Делта сити" јер нема ни грађевинску ни употребну дозволу, све је на дивље урађено. Он запуцао тамо да отвори, све дивно и бајно и данас иде где год Мишковић каже, и данас се то тако ради и зато су неопходне промене јер док сте ви на власти нема бољитка ни сигурности ни за једну породицу у овој земљи.
  Сваки дан на дневом реду седнице је неки Закон о дугу и јавном задуживању и сваки дан неко ново задужење, а куд ћемо ми са толиким дуговима и од чега да се враћају, то нико не зна. Па, наредних 20 генерација ове земље ће бити оптерећено овим дугом све да се више ни један евро не задужимо. Дајте да видимо шта може да се уради, дајте да прихватимо ове амандмане који су суштински и који су заиста написани да би се ствари поправиле. Ми из опозиције не морамо ни да дискутујемо, сами сте ову игранку започели, сами је и завршите, али не причајте како бринете о грађанима, о породици јер је очигледно како ви бринете. Причате о белом шенгену, а видите ли да народ нема од чега да преживи, а камоли да путује?! Како да путују људи који свакодневно остају без посла или остају на минималцу од кога не могу да се прехране? Да не будем погрешно схваћен, добро је што је бели шенген добијен, али ко да путује, са чим, са којим парама, а да вас подсетим да је бели шенген Србији обећан за 2004. годину, а улазак у ЕУ за 2007. годину, ја то знам јер сам са покојним премијером Ђинђићем присуствовао састанку у Вашингтону у Стејт дипартменту и у Немачкој код Шредера који је тада био канцелар и тако нам је обећано, а ево, шенген са 2004. године на 2009.годину, а ЕУ са 2007. године на 2014. годину и дај Боже да та буде и 2020. године.
  Јако ми је жао што министарка којој је све ово упућено, није присутна, али вас господине министре молим да инсистирате на поштовању закона, да инсистирате да се више средстава издваја за инфраструктуру, да Србија оживи, да се гради, да се уради оно што је обећано, оно што људима живот значи јер је то претпоставка напретка Србије.
  Даће Бог да ова Влада што краће траје, да дођу људи који заиста воле ову земљу и који мисле добро њеним грађанима и тада ћемо имати реалан буџет, реално пуњење тог буџета, а о буџету ћемо расправљати на један коректан начин у време у које доликује, а не по недоба, и у томе ћемо јако брзо успети. Хвала вам лепо.
 

- Даме и господо народни посланици, поштована госпођо председнице, поштована госпођо министар, пре свега морам да кажем да обједињавањем тачака дневног реда и закона који су неспојиви да се о њима расправља, показује се један врло ноншалантан однос Владе у овако озбиљном тренутку у Србији. Мислим да су пензионери заслужили да се бар о њима расправља у оквиру посебне тачке дневног реда, без обзира што ова два члана нису судбинска за њих у овом тренутку, али њихова ситуација не да није ружичаста већ, да није глобалног загревања, бојим се да би ове зиме биле замрзнуте и њихове пензије и они сами.
  Када говорим о пензионерима, морам да поставим једно питање - шта је са оним дугом сељацима чије су пензије далеко мање него најнижа социјална давања, када они могу томе да се надају или ћете их опет оставити на цедилу као грађане другог реда, потпуно маргинализоване у свим финансијским трансакцијама у овом буџету?
  Друга ствар о којој сам желела да говорим је Предлог закона о изменама и допунама Закона о финансијској подршци породицама са децом. У тај закон су унете неке измене које треба да реше неке проблеме, али не могу да прихватим образложење које је дала госпођа министар, а то је да је намера да се овим законом подстакне рађање и одговорно родитељство. Ако је некоме мотив за родитељство социјално давање, замислите онда како ће бити тужно детињство те деце. Права подршка породици са децом је запослен родитељ и то треба да буде приоритет и овог и свих других закона и сваке Владе. Дакле, права подршка породици са децом јесте да држава омогући да родитељи буду запослени, да тај посао буде уредно и што више плаћен, да родитељи могу да остваре кров над главом, да деца имају перспективу образовања. Е то је права подршка, а не социјална давања.
  Знамо да као држава имамо озбиљних проблема са наталитетом и то није, на жалост проблем само наше државе, већ и многих других, али ми треба да се бавимо у својој кући, својим проблемима. Међутим, оно што онемогућава право решење и прави резултат ових закона јесте овај буџет. Буџет је толики колики је и никада није довољан и наши економисти траже различите начине како да назову и крсте овај закон не би ли се он лакше поднео па га називају: развојни, реформски, социјални или рестриктивни. Посматрајући га само са становишта грађанина, ништа од тога нисам могла да препознам, осим да је мали, скроман и да ће вероватно бити још скромнији када се крене у његову реализацију, али сам препознала неколико чланова о којима је требало говорити где влада овим Предлогом закона тражи одрешене руке за потрошњу ових средстава по личном нахођењу.
  Буџет није власништво Владе, није добит Владе јер, бар за сада, Влада није фирма, нема право да овај буџет троши онако како она замишља, а да за то не пита грађане преко овог Парламента јер је буџет власништво грађана и они су га само дали на поверење Влади да њиме одговорно располаже.
  Иако Влада тражи да овим законом добије одрешене руке, у члану 10. или члану 19., где траже да Влада може да отпише нека средства. Откуд вам право да отписујете било која средства? Није то добит ваше фирме већ средства грађана. У члану 26. поједина министарства траже да могу скоро приватно да располажу овим средствима у договору са неким секретарима месних заједница што говори да Влада нема баш најбољу намеру према грађанима и тиме се ови социјални мотиви доводе у питање јер на овакав начин неће бити средстава да се породицама са децом помогне на прави начин.
  Бићу толико слободна да кажем да сам из свих тих могућих назива буџета извела један закључак, а то је да ће овај буџет бити ништа друго до очерупавајући.
  Оно што је недопустиво је расправа о шест тачака као о једној. Кратко, брзо, скромнообразложено, неубедљиво, са осећајем стида јер, ето, то мора да прође, а после долази Нова година, сви ће се забавити нечим другим па ће заборавити и зато је расправа о буџету стављена на дневни ред после два дана паузе у суботу када неће баш много грађана моћи да прате ову расправу јер имају и неке друге, породичне обавезе. Срамота је да се расправа о најзначајнијем делу Србије, а то су породице са децом, води на овакав начин. Ми из опозиције сматрамо да расправа о овој теми заслужује посебну пажњу како бисмо сви ми пренели ставове из наших средина, наших суграђана који су нас својим гласачким листићем обавезали и задужили да са овог места говоримо у њихово име, да кажемо шта мислимо. Можда неке ствари и променимо, можда заузмемо неку другачију стратегију, можда помогнемо Влади да се заиста окрене, не само декларативно, него једном озбиљном стратегијом, према породицама са децом, да учини Србију једном великом породицом са пуно деце јер то јесте наша будућност.
  Бојим се да се у ових пет тачака првих које претходе важне толико да се провуче ова шеста - Предлог закона о задужењу Републике Србије код ЕФГ Еуробанке а.д., који је поднела Влада јер треба да се задужимо за још 25 милиона долара, ту исту децу којој нудимо ову социјалну помоћ и њихове родитеље, треба задужити за још 25 милиона па да видимо како ће то да се одрази. Дакле, ми у свакој другој тачки дневног реда доносимо по неко задужење. Бојим се да смо у трагању за српским брендом, направили бренд од задуживања као што је преко медија направљен бренд од глади и ми сада то тако транспарентно показујемо, као да је то за понос уместо да се тога стидимо и што пре решимо проблеме 700.000 гладних грађана, а не да стално народне кухиње проглашавамо као нешто што је нужно и неопходно. Сетимо се да смо пре само десет година у неким другим, ратним условима оптуживали тадашњег председника као главног кривца за толики број народних кухиња, а данас је то, у мирнодопским условима, нешто што дижете на пиједестал, готово поносно.
  Према томе, заиста очекујемо да се о овако важним темама, као што су породице са децом, као што су пензионери и пензионери на селу, земљорадници наши, паори, заслужују посебну тачку дневног реда, да се једном пита парламент како им помоћи, шта они требају, како да нађу своје место у овом буџету јер су они овај буџет и створили, а не да им само дајемо готова решења јер они сигурно боље од вас у Влади знају шта су њихови истински проблеми и како их решити. Хвала.

  Информативна служба Нове Србије