ИНТЕРВЈУ::: 15.12.2009. НА СТРАНПУТИЦИ

Борислав Боровић, потпредседник Извршног одбора Нове Србије и председник Градског одбора НС у Београду за "Печат“

  ЗАБОРАВЉЕНИ ПУТЕВИ И МОСТОВИ

  Некадашњи помоћник министра за друмски транспорт у Министарству за капиталне инвестиције, а потом и у Министарству инфраструктуре Борислав Боровић, а сада потпредседник Извршног одбора Нове Србије и председник Градског одбора Нове Србије у Београду за "Печат“ каже да је у време када је Велимир Илић био на челу поменутих министарстава постојала јасна стратегија развоја и изградње саобраћајне инфраструктуре Србије.

- Пре свега радило се о изградњи друмских путева, аутопутева и инфраструктуре у области железничког саобраћаја, улагања у Коридор 7. Србија је једна од ретких земаља кроз коју пролази три од пет европских коридора. То су Коридор 10, који обухвата друмско-железнички саобраћај и Коридор 7, који обухвата речни саобраћај Дунавом. Код нас је и неискоришћен речни саобраћај као и луке које имамо. Речни саобраћај, односно интермодални транспорт је будућност и перспектива Србије, али је у последње време потпуно запостављен. Један од кључних пројеката по питању инфраструктуре Владе Војислава Коштунице је била изградња аутопута према Јужном Јадрану, то јест веза са Црном Гором, прво изградња аутопута Хоргош-Пожега, а потом и изградњом аутопута од Пожеге до Бара. То је био велики пројекат, од виталног интереса за Србију што су показале економске и саобраћајне студије - каже Боровић.

  Нажалост, захваљујући политичкој трговини садашње власти, уговор о концесији je једнострано раскинут. Лига социјалдемократа Војводине директно је уценила Владу и концесија је срушена, иако је претходно прошла верификацију српског парламента.

- То је најбољи посао који је Влада Војислава Коштунице започела после договора око изградње гасовода - "Јужни ток“. Оно што је урадила садашња Влада на челу са Мирком Цветковишћем је шест километара полуаутопута на обилазници око Београда који је наша влада већ била потпуно урадила и остало је само асфалтирање поменуте деонице и половине аутопута од 10 километара кроз Војводину по истом принципу. То је све умеће садашње владе по питању инфраструктуре за целих годину и по дана. Ова Влада је успела да обори један од најважнијих уговора за Србију, а то је концесија поводом изградње аутопута "Хоргош-Пожега“ под директном палицом Савета за инфраструктуру на челу са председником Србије и ДС Борисом Тадићем. Садашња власт је узела кредит за изградњу Коридора 10, који јесте важан коридор за Србију, али је неупоредиво важнији за нашу земљу и привреду уопште аутопут "Јужни Јадран“. Иначе, Коридор 10 сам по себи има три уска грла, а то су: Београд, Грделичка и Сићевачка клисура, па је бесмислено градити од Суботице или око Прешева јер нема никакве саобраћајне ефекте до решавања тих уских грла - наводи Боровић.
  Београд је једно велико европско саобраћајно чвориште и основна ствар треба да буде завршетак обилазнице око Београда, то јест изградња аутопута око главног града. То подразумева изградњу прстена око Београда, где би за почетак требало изградити аутопут од Орловаче до Бубањ потока, као би око 70 одсто међународног саобраћаја било измештено са моста Газела и аутопута који иде кроз град. Садашња републичка и градска власт не раде ништа да би то постигли.
 

  ИСПРАЖЊЕНА ГРАДСКА КАСА
  Наш саговорник наглашава да је понашање Владе супротно свим економским резонима и искуствима других земаља при изградњи паневропских коридора.

- Коридор 10 јесте важан за Србију, али још више за Европу, па је финансирање по правилу из европских претприступних фондова, а не великим задуживањем сопствене земље. Нама приоритет при изградњи и евентуалним задуживањима или концесионим уговорима треба да буде изградња регионалних путева, обилазница, мостова, али и аутопутева који нису означени као паневропски. Примера ради, Словенија је прво завршила све своје унутрашње путеве, па тек онда Коридор 10 на крају и то уз помоћ ЕУ. Словенцима је било важније да изграде локалне путеве према приморју и Луци Копар, као и саобраћајнице између већих градова. Исто је урађено и у Словачкој или пример аутопута Игуменица у Грчкој. О економској и безбедносној потреби изградње аутопута Јужни Јадран, најбоље говори податак да дневно само кроз Љиг који се налази на Ибарској магистрали прође од 17.000 до 23.000 возила, а према Грчкој преко изграђеног аутопута, то јест Коридора 10 у највећем шпицу у летњем периоду око 5.000 возила. Потпуно је јасно шта нам је приоритет. Морам, што се тиче Београда да поменем велики скандал око изградње моста преко Аде Циганлије. За новац уложен за тај мост могу да се изграде три моста у Београду. Тај мост не поседује ваљану документацију и дозволе, крши све саобраћајне и економске анализе и препоруке и представља хир власти у Београду. Широк 45 метара, то је пре аеродромска писта постављена на стубове него мост са функцијом. Неразумљиво бацање пара грађана Београда, а изградњом тог моста неће се решити питање гужве у саобраћају. То је један потпуни промашај који ће са каматама коштати 200 милиона евра са нула ефектом. Биће грађен у облику зебре, чији ће горњи врх бити виши од Београђанке. Надам се да ћемо се ми из опозиције изборити да политичким путем зауставимо изградњу тог монструма од моста. Друга прича владајућих структура око изградње моста Земун-Борча преко Дунава је под огромним велом тајне - објашњава Боровић, који додаје да се зна само да ће мост градити Кинези и да ће коштати око 170 милиона евра, од којих ће 140 милиона бити кредит, а Република ће дати 30 милиона са непознатим детаљима око камата, удела Београда у кредиту, роком отплате, учешћем кинеске оперативе у изградњи.
- Као градски одборник у Скупштини града, на жалост, морам да кажем, да је у овом тренутку градска каса празна и да је Београд пред банкротом. Пре двадесетак дана био је ребаланс градског буџета, а до Нове године очекује се још један ребаланс и предлог новог буџета за 2010. годину. Од прихода које су предвидели на око 50 милијарди динара, градска власт је одлучила да потроши 63 милијарде динара што је незабележено у било ком граду нормалног света. Иначе, Београд је јако задужен град и уместо домаћинског пословања имамо невероватну и непотребну одлуку о куповини зграде "Инекса“ и трошење милијарде динара пореских обвезника. Власт се задужила и за реконструкцију водовода, улица, а само из буџета издваја се за невладине организације 720 милиона динара, а за репрезентацију, информисање и компјутерске услуге око милијарду динара, а замислите за водоснабдевање и расвету предвиђено је само 820 милиона динара. Београд иде сигурним путем ка банкроту, а једина је нада да се мења градска власт. Велики су проблем и дугови које ће власт оставити нама који долазимо после њих на власт - закључује Боровић.

  ЖЕЛЕЗНИЦА И "БЕОГРАДСКА ПЛАТФОРМА"
- Заборављена су од доласка нове власти и улагања у железнички саобраћај. Железница је јако важна, а посебно робни превоз као профитабилан и онај који може да одржи и путнички на релативно рентабилном нивоу, али то не схвата нова власт, као ни потребу комбинованог превоза који је тренд у свету и Европи. За "Београдску платформу“ изгледа нико није чуо а ради се о широј околини Београда на којој се укрштају најважнији друмски, железнички, водни и ваздушни коридор и који захтева изградњу великог карго центра за југоисточну Европу поред Београда то јест сурчинског аеродрома, јер Београд има идеалан географски положај - каже Боровић.