КОМЕНТАРИ И ИЗЈАВЕ::: 24.01.2011. ПРОДАЈА ОРГАНА КАО КРИК ОЧАЈА

Потпредседник Нове Србије Проф.др Јован Марић - "Правда"

Као дугогодишњи професор медицинске етике на Медицинском факултету у Београду, у уџбеницима које сам писао студентима, али и јавности, јасно сам наводио да је свака трговина људским органима морално неприхватљива и лекари ту никако не би требало да учествују. Зато се и код давања крви инсистира на термину „добровољно“, па тако имамо добровољне даваоце крви а не под неком принудом. Када је реч о све већем броју огласа у Србији, где млади и здрави људи нуде своје бубреге на најдиректнију продају, а све у циљу обезбеђивања егзистенције, онда морам да кажем да је то нешто врло алармантно и тужно, и да показује да смо као друштво достигли дно.

Овакве случајеве продаје органа да би се преживело доскора смо могли да видимо, односно могли смо да читамо о томе само у најсиромашнијим земљама света, попут држава у Индији или Африци, и вероватно ни највећи песимисти међу нама нису очекивали да ће се тај сценарио овако брзо преселити у земљу Србију, у срцу Европе. Када је човек без наде, пун очаја и без средстава за живот, онда он полази од претпоставке да ће, будући да су бубрези парни орган, моћи да живи без једног од њих, а да ће при том, продајом тог истог бубрега, успети да заради новац који ће његовој деци омогућити прехрану и школовање, дакле, оно најосновније. Тада се, заправо, јавља инстинкт преживљавања и није чудно што су они који нуде своје органе на продају најчешће очеви и супрузи, односно главе породица. Ми Срби смо патријархалан народ, породицу ценимо попут светиње и нећемо дозволити да гледамо како нам деца гладују. Све ћемо учинити да својим потомцима обезбедимо барем оно најосновније, и у том циљу нећемо жалити да дамо и део свог тела.

Органе нудимо на продају као својеврстан крик очаја. Ова аутодеструкција, која се јавља код све већег броја људи и нашој земљи, може, а обично је тако, довести до деструкције према другима. Сиромаштво рађа насиље, и то је чињеница. Током боравка у Јужној Африци, као амбасадор Србије, имао сам прилике да се упознам са начином живота тамошњег становништва и приликама које владају у тој држави. Разлика између богатих и сиромашних је тамо огромна, а количина насиља и злочина је застрашујућа. Податак да се у тој земљи догоди дневно око педесет убистава све говори. Пљачке и насиље су увод у сваку кризу, а чини ми се да никад није било више пљачки по српским градовима и излива насиља код обичних људи него у овом тренутку. Осим социјалне, присутна је и свеопшта морална криза српског друштва, и ми као друштво неповратно у овом тренутку клизимо у хаос.

Наши политичари немају ни храбрости, а рекао бих ни воље, да се суоче са овим горућим проблемом. Лица са ауторитетом су увек била модел, односно узор понашања младима у једном друштву. Политичари и власт би требало да су та лица са ауторитетом, а они нас свакодневно лажу и, као што каже наш народ, „ко лаже тај и краде“. Када народ види да они који би требало да му буду ауторитети, лажу и краду, почеће и сам да краде, зато и имамо пљачке киоска, банака и мењачница малтене сваки дан, не само у Београду, већ у целој Србији. Очај, деструкција, безнађе, све је то нешто са чиме се морамо као држава и друштво под хитно изборити, а то ће бити немогуће без коренитих промена.

Информативна служба Нове Србије