КОМЕНТАРИ И ИЗЈАВЕ::: 26.01.2011. ПРОМЕНЕ У ГЛАВИ ПА У ЕКОНОМИЈИ

Члан Председништва Нове Србије Војислава Кнежевић - "Данас"

Како се у последње време појављује све већи број наручених текстова у којима такозвани аналитичари или боље речено „естрадни економисти“ (они које фаворизује власт, њих 20-30 који се шетају из медија у медиј и који једно те исто причају већ годинама уназад) улепшавају економску стварност и глорификују економске перспективе наше земље, крајње је време да се реално сагледају чињенице, које се, нажалост, за разлику од медија све више одсликавају у реалном животу.

Ништа није настало јуче, односно увек се у економском понашању (државе, предузећа, појединца) могу наћи „почетак и крај“. А Србија је данас готово према свим макроекономским показатељима веома близу привредном амбису, који се само евидентира кроз кретање друштвеног производа, континуираном платно-билансном дефициту, највећу европску инфлацију и истовремено најнижу европску плату, енормно падање домаће валуте, растући однос дуга и друштвеног производа итд. Те негативне економске перформансе су само последице многобројних лоших одлука у ближој или даљој прошлости:

1) потпуно погрешне структуре извора привредног раста (производња, посебно она која иде ка извозу је падала, али су зато расле услуге, пре свега банкарске, трговачке итд.),

2) лоше спроведене приватизације (која је у многим случајевима генерисала нуспроизводе од којих је најопаснији стварање монопола у многобројним привредним гранама),

3) фаворизовање личне у односу на инвестициону потрошњу (то важи и за ниво државе али и за ниво предузећа),

4) већег трошења у односу на оно што створимо (посебно на нивоу државе, али и код већине предузећа која су претходних година претерано пуно улагала у непродуктивне инвестиције),

5) претеране окренутости само ка тржишту ЕУ, и готово потпуног занемаривања других растућих платежно-способних тржишта (пре свега земаља из групе БРИК). итд, итд.

Србија јесте као и све земље изложена утицајима светске економске кризе, али би се последице раније наведених проблема манифестовале и да кризе није било. Само би ефекти били нешто блажи, а и криза би се десила нешто касније. Проблеми у Србији су дубински и изразито структурни. На пример, како објаснити чињеницу да је домаћи банкарски сектор најмање осетио ефекте кризе, а да привреда и становништво, дакле они којима банке продају своје производе грцају у проблемима неликвидности. Где је ту економска логика да су у некој земљи становништво и привреда у великим проблемима неликвидности, а банке изузетно ликвидне? Није ли онда цена банкарских производа превише висока у Србији и ко то дозвољава? Или, да ли је могуће да свих ових година нисмо увидели да се улагање у трговинске центре и друге некретнине исплати само ако постоји јака домаћа тражња, али да таква врста улагања не може да повећа извоз. Пошто се зна ко је могао и по којим условима да у претходним годинама улаже у велике трговинске и пословне центре, остаје једино да се сазна ко је то дозвољавао? С друге стране, било која врста производње у Србији је била као нека врста анатемисаног понашања предузећа, што се посебно односи на фаворизовање производних грана где имамо природне предности. А дефаворизовање српске производње је само последица незваничне иностране одлуке да се Србија третира као тржиште потрошње, а не као извор производње и извоза. Али, ко је ту стратегију спроводио у Србији свих претходних година?

Може ли се све ово и још много тога лошег у економској стварности Србије променити?

Може, али прво да се десе политичке али и суштинске промене.

Кључно је улагање у све облике инфраструктуре, изградње коридора пре свега, затим улагање у стриктно извозно оријентисану производњу - превасходно у пољопривреду и прехрамбену индустрију. Стимулисањем страних компанија од стране државе у износу од 5.000 евра учињена је велика неправда према домаћем привредном сектору. Данас су најугроженија мала и средња предузећа и приоритет државе је да стимулише управо овај сектор. Подстицај државе домаћим фирмама једини је начин да производња добије шансу.

Очигледно је да су политичке промене неопходне, превасходно ради стварања позитивне климе и економског фер плеја у коме сви имају шансу, за разлику од тренутне ситуације у којој огроман проценат стимулација од стране државе одлазе по политичкој линији. Ипак, најбитније су суштинске промене у нашим главама, моралним опредељењима и оријентацији ка раду и поштењу. Све после тога иде само по себи. И у држави и у привреди, али и у сваком домаћинству. А на томе треба радити и на домаћем али и на међународном плану, у годинама које долазе.

Информативна служба Нове Србије