НОВА СРБИЈА У ПАРЛАМЕНТУ::: 21.07.2011. ОБРАЋАЊЕ НАРОДНОГ ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ЗЛАТА ЂЕРИЋ:Даме и господо народни посланици, поштовани господине министре, поштована председнице, имамо пред собом Закон о енергетици, закон на који се дуго чекало и закон који је веома важан у овом тренутку за Србију, пре свега, зато што третира неколико области које су интенција из света и Европе, наравно из Србије, а то су обновљиви извори енергије.

Међутим, досадашње анализе, мада непотпуне и недовољно прецизне, ипак дају довољно података за тврдњу да се у нашој земљи енергија користи још увек на нерационалан начин у поређењу са другим земљама у окружењу у са техничким минимумом који данашња технологија дозвољава.

Таква тврдња се односи на све енергетске секторе. Разлози за нерационалност леже у врло лошем одржавању енергетских постројења, застарелој технологији, нереалним ценама и паритетима цена енергената, лошој организацији енергетских служби, насилној корупцији и злоупотребама које су присутне у енергетском систему, а које омогућавају уградњу у цену многих заинтересованих субјеката, а крајњу цену плаћају пре свега грађани Србије.

Свему овоме треба додати неповољну економску ситуацију у земљи, недовољно ангажовање постојећих производних индустријских капацитета и вишегодишње лоше економско и политичко стање у земљи, занемаривање потреба за програмима повећања енергетске ефикасности имало је за последицу следеће – велику потрошњу електричне енергије за грејање стамбених објеката, ниску енергетску ефикасност у индустрији застареле економски интензивне производне технологије, енергетски неефикасне системе централног и градског грејања, застарело енергетско решење о индустрији, технички истражен енергетски неефикасне и загађујуће комуналне службе за снабдевање енергијом, мали степен коришћења постојећих потенцијала обновљивих извора енергије, као и отпадне енергије, заостајање у коришћењу ефеката спрегнуте производне електричне и топлотне енергије.

Оно што овај закон посебно третира, сматрамо у недовољној мери, али то је ипак значајан искорак у члановима од 52. до 63. То су обновљиви извори енергије. Оно на шта скрећемо пажњу је да овоме треба посветити посебну стратегију, јер у томе лежи будућност и оно што се зове политика одрживе енергетике, чему тежи цео свет и модерна Европа и модерна Србија, какву сви прижељкујемо.

Као посланичка група прихватили смо да сте рекли да је то приоритет министарства, обзиром да је ово последња изборна година то ће остати као задатак и следећем министарству које ће се бавити овим, јер ово није посао који може да се заврши у једном мандату. За ово је свакако потребно имати и визију и стратегију, много је енергије и личне и стручне и свакако једну добру кампању у којој ће грађани бити упознати шта све нуде ти одрживи, односно обновљиви извори енергије.

Као посланичка група ставили смо смо неколико амандмана. Само ћу вам скренути пажњу на неколико чланова за које смо сматрали да их треба кориговати, на које смо интервенисали амандмански. Нпр. у члану 15. Предлога закона са једне стране се предвиђа да оператер система, независно од вертикално интегрисаног предузећа, чији је оператер система иначе саставни део, самостално одлучује о располагању финансијским средствима, а у следећем ставу истог члана Предлога закона се каже да матично привредно друштво може да одобрава годишње финансијске планове оператеру система и одређује границу његове задужености.

Овде постоји контрадикција коју је потребно превазићи, у експлицитној форми, јер није добро да се у тексту закона подразумева разлика између свакодневне финансијске независности оператера система и истовремено његове финансијске зависности од матичног предузећа на годишњем нивоу.

У члану 59. став 5 Предлога закона, предвиђа се, то је сада ово што сте управо третирали овим законом, то су обновљиви извори енергије, да се средства за откуп електричне енергије од повлашћеног произвођача крајњим купцима плаћањем посебне накнаде за подстицаја, која се плаћа уз рачун за приступ преносном, односно дистрибутивном систему. Овде се мора поставити питање – да ли се уопште производња електричне енергије из обновљивих извора енергије, а да се при томе макар једном избегне преваљивање новог терета на грађане ове државе.

Овакво решење никако неће допринети популарности економске политике која се води у Србији. Иначе смо сви овде ваљда свесни проблема које просечно домаћинство иначе има у плаћању обавеза по основу утрошене електричне енергије, а овај проблем се драматично погоршао последњих неколико месеци, последњих година, тако да управо због те цене треба да се размисли у интересу грађана и да се можда нађе неки другачији модалитет којим ће се стимулисати плаћање ових средстава.

У члану 76. тачка 1) предвиђа се одговорност оператера дистрибутивног система електричне енергије за сигуран и поуздан рад дистрибутивног система и квалитет испоруке електричне енергије. Међутим, овај законски предлог ближе не дефинише одговорност дистрибутера електричне енергије за кварове електричних уређаја у домаћинствима који су често последица ненајављених прекида испоруке електричне енергије или недовољно великих осцилација напона струје која се испоручује крајњем кориснику. Ми знамо колике штете грађани због тога трпе и колико су немоћни да се од тога заштите.

Закон, додуше, у члану 141. прописује да се право и обавеза снабдевача и крајњег купца електричне енергије у случају испуњавања обавезе и у случају привремене обуставе испоруке имају регулисати уговором. У члану 142. наводи се да крајњи купац ужива заштиту својих права у складу са овим законом и законом којим се уређује заштита потрошача, а у члану 143. да ће снабдевач у понуди за закључење уговора навести пенале, компензације, рефундације и друга средства у случају неиспуњења уговореног нивоа квалитета услуге.

Ради потпуне објективности треба напоменути да судска пракса неких земаља, на пример САД, које представљају извориште правних норми у англосаксонском правном систему, такође варира од једне до друге савезне државе када је ова материја у питању, зависно од тога да ли се електрична енергија дефинише као роба или као услуга, што је веома важно када се испоручује електрична енергија.

Са друге стране, наш правни поредак је устројен на принципима континенталног права па је зато боље да се ова осетљива проблематика адекватно законски нормира и не спушта на терен уговорних релација.

Пракса у Србији показује да су купци електричне енергије неравноправни када се нађу супротстављени у правном односу са дистрибутером електричне енергије, тако да предвиђено уговорно регулисање ове материје не обећава помак у овој области.

У члану 137, који се бави материјом заштите енергетских објеката, закон предвиђа да у случају непокретности енергетски субјекат не постигне споразуме у виду ефикасности наших судова, која ни случајно није слична енергетској ефикасности, плашимо се да овакви спорови могу да се развлаче у недоглед што може имати озбиљних последица на обнављање енергетске делатности која је од општег интереса.

Сматрамо да је у смислу одредаба овог предлога закона неопходно да ресорно министарство у најкраћем могућем року темељно преиспита постојање, као и досадашњи рад Агенције за енергетску ефикасност јер је Србија, на жалост, земља у којој се мало тога поправило када је у питању ситуација у енергетском сектору последњих десетак година.

Одредбе овог закона дају довољно простора министарству и Агенцији за енергетику Републике Србије, па би у циљу реализације државне управе ваљало размислити о гашењу Агенције за енергетску ефикасност јер у циљу свих могућих уштеда, гашење једне агенције би заиста било озбиљан искорак унапред.

У члану 195. у прелазним и завршним одредбама, ово сматрамо грешком која се поткрала, јер није наведен број члана на који се упућује у смислу доношења прописа за извршење овог закона, па молимо да предлагач прецизира који члан закона је имао у виду.

На самом крају, мислимо да након усвајања овог закона држава треба да прекине са праксом да се везује наплаћивање телевизијске претплате заједно са рачуном за електричну енергију. Овде је већ било речи о читљивим рачунима за електричну енергију. Грађани који имају електрично бројило не значи да истовремено имају и телевизор нити да га прате. Према томе, молимо да се та пракса превазиђе.

Мислим да је претходни министар, господин Петар Шкундрић рекао да се тражи моделитет како би се то питање решило, али то је сада већ нешто што грађане изузетно оптерећује и о чему ово министарство у интересу грађана Србије ако жели заиста осим енергетске ефикасности, на којој се инсистира и коју ћемо морати да спроведемо и којој морамо да тежимо, морати да реши и ово горуће питање које сви грађани разумеју.

  Информативна служба Нове Србије