ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ:Уважени господине министре, даме и господо народни посланици, пред нама су данас измене Закона о приватизацији. Колеге су већ рекле. Али, оно што бих рекао, пре свега, је да смо и у предизборној кампањи обећавали хитно решавање проблема фирми у реструктурирању и данас је први корак на том путу.

Оно што бих вас лично господине министре замолио јесте, јер сам и сам, а и посланичка група НС поднела, известан број амандмана и подвукао бих пре свега у члану 20ж. у ставу 2. који гласи – по окончању реструктурирања, односно после продаје јавним тендером или јавном аукцијом, ту бих стао и замолио вас да размислите о нашем предлогу да се фирме које се продају након реструктурирања избише – јавном аукцијом. Зашто ово наглашавам, господине министре? Из простог разлога што се показало у досадашњој пракси да фирме које су продате јавном аукцијом нажалост врло неславно су прошле.

Шта је ту проблем? Може се појавити теоретски да један човек, што се дешавало у претходном низу година, купи најпре једну фирму, а затим њу задужи и стави под лед и купује други и трећу, а то би нарочито било погубно код фирми у металском комплексу, односно великом броју ливница које ће се продавати након истека или завршетка реструктурирања.

Оно што бих такође хтео да подвучем јесте да се и овим изменама закона врло широка овлашћења дају Агенцији за приватизацију.

Агенција за приватизацију, ако ће већ имати овако широка овлашћења, мора бити кадровски ојачана и мора вршити надзор, али правичан надзор над фирмама које ће се приватизовати, јер смо у досадашњој пракси и у досадашњем искуству имали доста разлога да сумњамо у њихову објективност, пре свега када су вршили контролни надзор над фирмама које су приватизоване и видели смо да је у претходном периоду ту било изузетно пуно проблема.

Такође, када говоримо о фирмама у реструктурирању, овде смо од пуно колега чули о фирмама које не раде, али ми овде од ових 150, односно 160 предузећа имамо велики број предузећа која раде. Имамо и велики број предузећа која имају своје погоне у различитим градовима и у различитим областима и тамо где би Министарство привреде пре свега требало да стане на становиште да максимално укључи локалну самоуправу.

Када сам рекао малопре да се искључи аукциони вид продаје, мислим да би и код тендерске продаје требало максимално у тендерске комисије да се укључе људи из локалних самоуправа, јер они на најбољи начин знају који људи могу бити стратешки партнери или сутра потенцијални купци тих фирми.

Оно што је мени изузетно значајно, јесте да се предвиди, а то очекујем у новом закону о приватизацији, начин на који се могу докапитализовати фирме које су сада у реструктурирању, а изузетно су значајне за општине и градове у којима се сада налазе.

Такође бих вас замолио, господине министре, да се у члану 2. став 3. речи: „тридесет дана“ замене речима: „шездесет дана“. О овоме ћемо говорити и када буде расправа у појединостима, али зашто то говорим? Дужина и процедура усвајања предлога код различитих поверилаца је различита, па због тога треба продужити рок за усвајање предлога. Ово је изузетно важно, јер имамо повериоце код појединих фирми које су иностране фирме и бојим се да овај рок од само 30 дана може бити врло кратак да би се ова процедура успешно завршила.

Оно што такође морам да поменем, јесте да постоје и специфичне врсте фирми које су тренутно у реструктурирању. Морам да кажем пример „Елке“ из Аранђеловца, у којој ради велики број лица са посебним потребама. Такве фирме морају бити препознате у самом ресорном министарству. Такве фирме морају имати посебан надзор у самом процесу приватизације, па било на који начин тај процес приватизације да се остварује.

Такође бих желео да напоменем у термину, а то је – на који начин ће Агенција за приватизацију успети да у свих 164 предузећа јасно попише дуговања која та предузећа имају према повериоцима. Замолио бих вас, пре свега уваженог колегу државног секретара, господина Стевановића, да нам пре расправе у појединостима у понедељак каже да ли у извештајима, о којима смо сви толико слушали, бившег министра привреде Радуловића, који је тражио личне карте, а међу њима су биле личне карте и предузећа у реструктурирању, постоје ти извештаји дуговања фирми у реструктурирању, ако се то збирно гледа. Тај би податак био врло значајан за све нас.

С друге стране, мислим да је врло битан став јавних предузећа, пре свега ЕПС-а и Србијагаса код тренутка када Министарство буде на основу приспелих понуда за приватизацију одређених фирми у реструктурирању које се могу на врло брз и ефикасан начин реструктурирати и где се може постићи одређена цена за те фирме, а из те цене касније се исплаћивати, пре свега према фирмама које су највећи повериоци, а то су ЕПС и Србијагас.

Замолио бих да се у Министарству за привреду направи једно координационо тело које ће на јасан и ефикасан начин одговарати на захтеве локалних самоуправа, да оне фирме које већ данас или већ идуће недеље имају потенцијалне стратешке партнере можемо на ефикасан начин што пре решавамо и да не чекамо проток 150 дана, јер имамо исто доста фирми које су већ кренуле да раде тзв. УПП, односно програм организованог стечаја, из којег би већ могле да изађу као сутра успешне фирме и које би могле врло брзо да пронађу стратешке партнере.

Биће прилике да и у расправи у појединостима још кажемо о свему овоме, али мислим да сам дотакао пар ствари које су врло битне да би за што већи број фирми које су данас у реструктурирању могли већ за неких пар месеци да кажемо да смо их успешно решили. Хвала вам пуно.

  Информативна служба Нове Србије