ДУБРАВКА ФИЛИПОВСКИ: Поштована председнице, моје питање ће бити упућено министру просвете Срђану Вербићу, с обзиром да се суочавамо са хиперпродукцијом високих оцена у школама и на универзитетима и да је то један од наших највећих проблема у области образовања у Србији.

Према подацима Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, сваки други ученик осмог разреда је одличан, а прошле године у генерацији матураната основне школе имали смо чињеницу да је сваки седми ученик био вуковац. Слично је и на универзитетима. Године 2001. на свим државним универзитетима било је 1147 академаца са просечном оценом вишом од 8,5, а данас их је око 17500, а просечна оцена у том периоду од 2001. године до данашњег дана је подигнута са 7,5 на 8,5.

Дељење високих оцена без покрића је велико друштвено зло, даје лажну слику о нашим школама, а ђацима неће помоћи када једног дана буду хтели да се запосле. Школе се више-мање утркују која ће да има боље успехе. На основу тога они добијају велике награде. Неки наставници који држе строге критеријуме често су под притиском целог колектива да попусте.

Последице оваквих трендова у школама су огромне разлике између оцена и постигнућа ђака на независним тестирањима. Тако наше петице на ПИСА тестовима једва постају тројке и за одличне ђаке се на основу резултата ПИСА тестова испоставља да су функционално неписмени.

Превише репродуктивног знања наших ђака, а мањак репродуктивног знања је дуго укорењен проблем и министру просвете Срђану Вербићу је одлично познат. С обзиром да нисте до сада били у ситуацији да мењате наш систем образовања, моје питање за вас је – шта ћете конкретно предузети како би се смањио број вуковаца и то репродуктивно знање заменило функционалним?

Мој предлог је да имамо што више независних тестирања. Држава мора обезбедити средства за то, али ме интересује шта ће конкретно Министарство образовања предузети по овом питању? Хвала.

ДУБРАВКА ФИЛИПОВСКИ:Уважена председнице, колеге и колегинице народни посланици, господине министре, верујем да није било ни мало лако склопити овако повољан аранжман, споразум и зајам Републике Србије и Уједињених Арапских Емирата. Међутим, ако упоредимо неки период који је непосредно иза нас и када смо се задуживали по много већој каматној стопи, ово је свакако напредак. Ја верујем да ће мере Владе Републике Србије и конкретна улагања у производњу, у технологију, у нова радна места из ових зајмова и споразума омогућити да наша привреда постане што развијенија и да ћемо ми, као што је рекао колега из ЈС, као Турска једног дана успети да вратимо све дугове.

Због грађана Србије који нас гледају желела бих да кажем само неколико реченица о Уједињиним Арапским Емиратима.

Мислим да је врло важно што су они показали велико интересовање за улагање у Србију, с обзиром да као једна велика земља са развијеном привредом врло пажљиво бирају где ће улагати свој новац. Познато је да су у Уједињени Арапски Емирати шеста земља по богатству, која је прошле године имала БДП од 368 милијарди долара, односно 49 хиљада долара по глави становника, што је 10 пута већи БДП него што га има Република Србија.

Годишњи суфицит Емирата у размени са светом износи око 50 милијарди долара. Сектор услуга је такође у великој експанзији. Рецимо, само у грађевинској индустрији они имају пројекте од 350 милијарди долара.

Навешћу један податак који је за мене био врло интересантан из 2006. године, да су Емирати, Дубаи и Катар широм света купили компаније у укупној вредности од 78 милијарди долара.

Сарадња Србије са Уједињеним Арапским Емиратима, са земљом која бележи овакву експанзију свакако нам иде у корист.

Овај уговор о зајму, као и претходни, је логична последица Споразума о сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Уједињених Емирата, потписаног у фебруару месецу прошле године.

Наша пољопривреда као привредна делатност је овим споразумом некако стављена у први план. Идеја је да Уједињени Арапски Емирати обезбеде финансијска средства за модернизацију целокупне српске пољопривреде, док би Република Србија, што је по мом мишљењу веома важно, овако уложена средства отплаћивала вишегодишњим гарантованим испорукама најразличитијих пољопривредних производа, пшенице, кукуруза, детелине, меса, млечних производа. Ови производи би се из Србије извозили посредством компаније „Ал Дахра“ на тржиште не само Уједињених Арапских Емирата, него и на тржиште трећих земаља.

На пример, недавно је водећи ланац хипермаркета у том региону, који има више од 110 продајних објеката са 600.000 купаца дневно, показао велико интересовање за пласман свежег, сушеног воћа и кондиторских производа из наше земље.

Када је упитању међудржавна сарадња, веома је важно рећи да наша Влада прдвиђа и оснивање заједничке компаније у којој би „Ал Дахра“ преузела 66,7% власништва за износ од 100 милиона евра, а која би у дугорочни закуп добила 16.000 хектара земље у државном власништву уз плаћање годишње ренте од 250 евра по хектару.

Први конкретан резултат ове наше заједничке сарадње између две земље јесте и Уговор о зајму за финансирање развоја система за наводњавање, потписан у марту ове године.

Сви знамо да се у нашој земљи наводњава само један мали проценат обрадивог земљишта, да се у Републици Србији у ствари у овом тренутку наводњава свега око 100.000 хектара обрадивих површина, а ово, наравно, за последицу има велику завист наше укупне пољопривредне производње од климатских прилика, односно неприлика. Како то изгледа у пракси, суочили смо се сви ових дана са великим поплавама, а пре две године са великим сушама.

Мислим да ми више нисмо у ситуацији да приуштимо себи и нове суше и нове поплаве, већ морамо предузимати конкретне мере и планове како би се заштитили. Пројекат за који су нам Уједињени Арапски Емирати одобрили овај зајам у износу од 97 милиона америчких долара је по изузетно ниској каматној стопи од свега 2,5% на годишњем нивоу и он обухвата у првој фази изградњу система за наводњавање неких 31.000 хектара обрадивог земљишта на 11 локација у Војводини и на три локације у централној Србији.

Ово подразумева не само реализацију пројекта за наводњавање, већ и грађевинске радове, инсталирање хидромеханичке и електричне опреме, опреме за наводњавање и свих припадајућих инсталација. Ово је изузетна прилика и шанса и за наше привредне субјекте, пре свега, водопривредна предузећа, која се баве производњом и одржавањем наведене опреме и уређаја и изградњом и реконструкцијом постојећих објеката водне инфраструктуре.

Планира се да у блиској будућности око милион хектара обрадиве површине буде покривено мрежом модерних система за наводњавање, а пошто је у овом првом делу предвиђено да се наводњава обрадива површина у Војводини и у централној Србији, очекујем да ће се ови пројекти врло брзо проширити и на југ Србије. Овај зајам је предвиђен за 20 година и са грејс периодом од пет година.

Желела бих још неколико речи да кажем о финансијском уговору који пружа могућност малим и средњим предузећима у Републици Србији да уз посредовање државе и Народне банке Србије повуку кредите од изабраног круга пословних банака под повољнијим условима, него што је то био случај до сада и када је у питању општа стандардна политика кредитних банака. При томе, врло је важно рећи да се не ставља искључиво акценат на финансијске услове и рокове отплате, већ упоредо и на поједностављене кредитне процедуре и ублажавање општих услова за добијање кредита.

На крају, желим да вас обавестим да ће у дану за гласање посланичка група Нове Србије подржати сва три споразума. Хвала.

  Информативна служба Нове Србије