ЗЛАТА ЂЕРИЋ: Даме и господо народни посланици, поштовани председавајући, поштовани представници независних регулаторних тела, данас су пред нама три извештаја о којима можемо да полемишемо и много дуже и много краће, извештаји су такви какви јесу. Прошли су скупштинске одборе и предложено је да буду усвојени.

Извештај увек може да се уради много боље, а и много слабије. Нећу говорити о томе, нећу коментарисати посебно оно што је у извештајима наведено, осим неколико ставки. Много тога су рекле колеге пре мене.

Међутим, чињеница је да су ово три нова тела, три нове институције државе, које треба да учврсте или да поврате поверење грађана у институције државе. Како смо уопште дошли до тога да држава негде изгуби поверење, то је друго питање, на које пре свега можемо тражити одговор у транзицији. Ми смо држава у транзицији. Више пута сам у овом Дому, као дугогодишњи посланик, говорила да транзиција није ништа друго него револуција, а револуција у овом случају није оружана, али није без жртава. Управо због тога што постоје оне невидљиве или видљиве жртве револуције, имамо ова регулаторна тела која помажу да тај процес прођемо што безболније. Грађани су гладни правде, а на њу имају право и Устав им гарантује да имају право да остваре правду коју траже.

Од свих извештаја који су се нашли данас пред нама, посебно бих се задржала на извештају Заштитника грађана. Ми смо у овом Дому изабрали својевремено једногласно господина Сашу Јанковића и не говорим о њему као персоналном решењу, него говорим о тој институцији, јер он овде представља пре свега институцију Заштитника грађана. Мислим да је у том извештају садржано све оно на шта грађани указују и све оно што јесу потребе грађана да се обрате Заштитнику грађана тражећи своја права у односу са државом.

Врло често грађани нису свесни где могу или нису довољно информисани где све могу да остваре или где све могу да укажу на то када су им права угрожена. Ми смо задужени да омогућимо законско функционисање и државе и институција које ова држава бира.

Неколико ствари које смо у извештају запазили и због чега лично сматрам да је извештај добар и у Дану за гласање ћу га подржати, јесте оно на шта је врло подробно указао Заштитник грађана, а много тога је у једном друштву слојевито, сложено и једно на друго делује повлачећи једну реакцију за другом.

Много тога у овом тренутку у Србији може и мора да се поправља. Сви смо на том задатку заједно ангажовани. Оно што је једна од ствари на коју ћу данас указати јесте оно што је Заштитник грађана врло добро уочио, презентовао и после чак и кроз неке примере у пракси доказивао у свом извештају. То су медији.

Прочитаћу због грађана само нешто што је навео у свом извештају о медијима. У Србији је медијима загарантована слобода. Међутим, и грађанима је Уставом загарантовано право на обавештеност и то на начин да имају право да истинито, потпуно и благовремено буду обавештавани о питањима од јавног значаја, а средства јавног обавештавања дужна су да то право поштују. То право, са оним елементима који су прописани Уставом, у Србији се озбиљно крши, посебно у погледу истинитости и потпуности.

У трци за тиражима и гледаношћу, али и под непосредним утицајем или притиском различитих центара моћи, грађанима се упоредо са истинитим информацијама пласирају селективне, непотпуне, полуинформације, па и потпуно лажне, чињенично нетачне дезинформације.

Наравно, када имате једну лажну или нетачну информацију, ви је немате, али имате проблем. Само желим да говорим о једној ситуацији која се тиче свих колега овде, јер овде је 250 људи именом и презименом, представника грађана, о једној таквој ружној и непоштеној дезинформацији, злонамерно пласираној од стране медија управо против овог високог Дома, који пре свега представља грађане и где, потписујем, сваки колега који је дошао као представник грађана, часно и посвећено врши своју дужност народног посланика.

Србија је у овом тренутку у једном тешком моменту. Осим економске кризе, погодила нас је и једна страшна природна катастрофа. Србија је доказала и показала као држава да је дорасла једном тако тешком моменту. Сви, од Владе до грађана, смо били у сваком моменту спремни да се са том тешком ситуацијом боримо, носимо и да је превазиђемо најбезболније могуће за све грађане Србије, посебно оне који су погођени том катастрофом.

Међутим, сви смо сведоци да један део медија је врло ружно, нетачно изнео и врло злонамерно пласирао информацију о помоћи коју су уплатили народни посланици. Сви смо били револтирани. Нисмо реаговали у жељи да не изиритирамо те медије. Ево, ја реагујем и рескирам поново још један линч медија, али ако се сећате, прво, чланак је био потпуно нетачан. Чланци су, у неколико медија пренети, ишли толико далеко да је неко закључивао о томе да ли смо или нисмо са оволико или онолико емоција дали неку помоћ. Чланак је позвао грађане, изузетно осетљиво у том моменту, на линч овог високог Дома и нас. Ја сам то тако доживела. Прочитала сам силне, углавном негативне, с правом изиритиране грађане који су га коментарисали.

Одговорност медија и слобода медија морају да иду руку под руку. Ситуација коју свакодневно можемо да пратимо у медијима треба да буде заиста на висини задатка, никако таблоидна. Морамо да се носимо као једно одговорно друштво са процесом у ком се налазимо.

Надам се да ће Заштитник грађана, колико може, колико су његове ингеренције, више и чешће реаговати и у том случају, мада сам са задовољством прочитала да је 399 усвојено његових предлога или сугестија када су у питању угрожавања људских права.

Ово је само једна опсервација коју сам имала потребу да изнесем овде у јавности, јер до сада је нисмо овде изнели, а људски је да грађани знају да су представници у овом високом Дому људи који заиста свој задатак и посао раде и одговорно и посвећено. Неко сам ко је четврти пут у парламенту, са великим задовољством мислим да могу да кажем за сваког колегу који је први пут и више пута од мене, да сам препознала искрено залагање за интересе грађана.

Оно што у овом тренутку могу рећи о извештајима, мислим да се преплићу неке надлежности између ових регулаторних тела, да можда постојање три регулаторна тела која се баве правима грађана могу мало економичније да се реше, можда и ефикасније, јер по мало ће то збуњивати грађане. Имамо једну озбиљно увећану администрацију на свим пољима.

Говорићу једном другом приликом о бројним агенцијама, о том огромном трошку који грађани баш не виде као ефекат у свом свакодневном животу, а знамо да је администрација нешто што озбиљно оптерећује буџет грађана. У овом тренутку грађани су изузетно осетљиви на сваки посебан или увећан трошак који се тиче сваког њиховог давања. Због тога је можда господин Јанковић ових дана био тема и прозиван више пута због плате за коју је он врло јасно рекао како је донета у овом дому и са чиме је она упоређена, како је произишла толика свота. Опет су то медији и опет је то прозивање које треба проверити, доказати.

Чињеница је да је Србија земља која има тежак тренутак и сва непотребна, превелика, оптерећујућа давања треба да се преиспитају. Ако је то нешто што је донето у овом дому, предлажем да овај дом преиспита и укине сваки могући или смањи сваки могући трошак који би могао да се упути или усмери у нешто што је корисније, неопходније, потребније грађанима Србије. Буџет нису средства Владе. Буџет су средства грађана Србије. Буџет је власништво грађана Србије и они треба у сваком моменту да имају уверење да се он троши на најбољи могући начин и у најбољем интересу. То је један од начина да им то докажемо. Због тога постоје независна регулаторна тела, како би она својим деловањем, сваким својим задатком доказала грађанима да раде у најбољем интересу и да постоје због тога што је то најбољи интерес грађана. Хвала.

  Информативна служба Нове Србије