ТРАДИЦИЈА


СЛАВА НОВЕ СРБИЈЕ

Слава Нове Србије је св. Симеон Мироточиви који се слави 26. фебруара.

Негујући традицију и историју свог народа, Нова Србија је за свог заштитника одабрала је св. Симеона Мироточивог, јер је он био зачетник српске државе, најуспешнији владар и ујединитељ српског народа. Негујући славу наших предака и Нова Србија као стожер окупљања прогресивних снага, штити традицију од заборава. Стефан Немања црквено св. Симеон Мироточиви (1114 -1200), родоначелник је српске краљевске лозе НЕМАЊИЋА.


Манастир Студеница
СПЦ обележила је осам векова од преноса моштију Стефана Немање у Студеницу

Свети Симеон рођен је 1114. године као Немања, син Завидов у Рибници поред данашње Подгорице. Пошто је то било време очевог прогонства, крштен је по католичком обреду, јер у близини није било других свештеника.
Управљао је источним српским земљама и за то време успео је да државу прошири и среди.
Учврстио је православну веру, кад су јој претили јереси са свих страна.
Успоставивши мир са околним земљама 1196.године одрекао се престола у корист свог средњег сина Стефана. До одласка на Свету гору Симеон је монашке дане провео у манастиру Студеници чији је био ктитор, док је на Хиландару проживео само осам месеци.
Пренос моштију Савиног оца почела је у јесен 1206.године, мошти су после дугог путовања стигле у Србију 9. фебруара, по јулијанском календару. Пренос моштију у Србију био је веома значајан политички догађај.
Над телом оца обављено је помирење браће Стефана и Вука. Сава те године постаје игуман манастира Студеница.


Детаљ из Мирослављевог јеванђеља
ЋИРИЛИЦА

Чувајте “језик као земљу” чувене су речи Стефана Немање, које нас и данас и текако опомињу и обавезују . Ћирилица се као вековно писмо српског народа мора заштити – не да бисмо се разликовали од других већ да бисмо сачували традицију и идентитет.
Грци се поносе својим необичним језиком који је био основа многим латинским речима и трагом који је оставио у историји, класичној филозофији и литератури.
Ћирилица је доказ да смо као народ богатији од много већих нација, јер у ово време интернета, глобализације и доминације латинице, преко енглеског језика имамо нешто што је само наше и нама разумљиво. Језици су једно, али имати своје самосвојно писмо је нешто сасвим друго. То је још један од разлога, због којег се ћирилице не смемо одрећи. Већ је јасно да је етикета за минералну воду “Књаз Милош” у свету препознатљива једино ако је исписана ћирилицом. Колико је још производа, колико књига незамисливо, уколико бар у једном издању нису одштампане ћирилицом?
Нашу националну наклоност према ћирилици треба учинити таквом да буде научно прихватљива и пожељна за добробит и наше и светске културне баштине. Зато сматрамо да је од било каквог закона важнија свест, да смо дужни да поштујемо и негујемо своје писмо, јер ћирилица је симбол српске чистоте и графички приказ српске духовности.