НОВА СРБИЈА У ПАРЛАМЕНТУ
Обраћање заменика председника посланичке групе Нова Србија Дубравке Филиповски у НСРС Назад
Датум: 18. Новембар 2016. Време: 10:40

ДУБРАВКА ФИЛИПОВСКИ: Захваљујем, председавајућа.

                Ми ових дана у Народној скупштини Републике Србије расправљамо о једном веома важном закону, спречавању насиља у породици и у оквиру тог закона, у Нацрту предлога тог закона циљ је да се уведу хитне мере, да се уведу строжије казне, а све у циљу спречавања црне статистике у овој области.

                Међутим, још једну област сматрам веома важном коју морамо законски уредити, а то је област вршњачког насиља. Одбор за права детета на седници одржаној 2. фебруара 2016. године је донео одлуку и упутио захтев надлежним министарствима, пре свега Министарству просвете и науке и Министарству правде, да се формира радна група, чији је циљ доношење и израда нацрта новог закона о вршњачком насиљу. Нацрт закона у основној верзији др Драгана Ђорић је представила на седници Одбора за права детета и он је у том нацрту предат надлежним министарствима.

                Моје питање упућујем министру просвете и министарки правде са циљем да информације – да ли је до сада формирана радна група и докле се стигло у изради овог закона?

                Предлог за промену тренутног и будућег законодавства у области превенције и репресије према вршњачком насиљу у основним и средњим школама, као и предшколским установама је, дакле, као што сам рекла представљен на Одбору за права детета.

                У задњих 15 дана суочени смо са појачаним инцидентима у школама. Моје мишљење је да држава нема решење за ово питање и без обзира што се у свим школама уводи видео надзор, полицајци, што све школе од Министарства просвете имају правилнике за спровођење и контролу васпитних и дисциплинских мера у овој области, али без тзв. Алексиног закона, који подсећа на трагично настрадалог дечака Алексу Јанковића 2011. Године, чији су родитељи дали сагласност за представљање овог нацрта закона, сматрам да се ова област не може на прави начин решити. Захваљујем.

https://www.youtube.com/watch?v=RDHLxzvnlZg

ДУБРАВКА ФИЛИПОВСКИ: Захваљујем председавајући.

                Уважене колеге и колегинице народни посланици, ми и данас расправљамо о предлогу одлуке о избору председника и чланова Комисије за хартије од вредности, чији је предлагач Одбор за финансије Народне скупштине Републике Србије. На самом почетку желим да кажем две чињенице, пре свега, због грађана Србије.

                Прва чињеница је да је Комисија за хартије од вредности самостална и независна државна институција и да представља регулатор тржишта капитала у Републици Србији, да као такву Народна скупштина Републике Србије контролише, усваја њене извештаје и планове и одлучује и бира председника, односно чланове комисије.

                Друга чињеница коју желим да нагласим због грађана Србије је да је у неколико наврата у претходном периоду ресорни одбор, Одбор за финансије враћао и одбијао на дораду годишње извештаје ове комисије. То се пре свега десило у новембру 2012. године када је донет закључак да комисија допуни Финансијски извештај за 2011. годину, а онда допуњен Финансијски извештај ресорни одбор у јуну 2013. године није прихватио. На самом одбору основна питања чланова Одбора за финансије, која су се могла чути, односила су се пре свега на плате, односно на бруто зараде запослених, посебно су били револтирани свим њиховим повећањем у 2012. години, јер је за исти број запослених био исказан велики губитак и констатовано је да су плате непримерено високе, посебно зато што комисија има губитак.

                Због тога је моје питање сада – каква је тренутна ситуација у комисији и како се побољшање може очекивати од нових чланова о којима треба да се изјасни Народна скупштина Републике Србије?

                Такође желим да кажем и једну веома важну напомену, да се рад Комисије за хартије од вредности на тржишту капитала не може посматрати изоловано. Она је део једног система, рекла бих, пре свега, део спојених судова и то са Београдском берзом, Централним регистром, Депо клирингом хартија од вредности и инвестиционим друштвима.

                Објективно, тешке околности на тржишту великим делом су и изван домашаја комисије и то су чињенице и претходних неколико година ми такође бележимо пад берзи, тржишта капитала на берзама, а велики број берзи је и угашен. У 2015. години присутно је 37 брокерско-дилерских кућа, што је више него двоструко мање него пре само неколико година.

                Београдска берза већ неколико година уназад бележи катастрофалан финансијски резултат јер већи промет не значи нужно и бољи финансијски ефекат. Мислим да су креатор економске политике у Србији у претходних неколико година пропустили много прилика за побољшање ситуације на берзи капитала у Србији.

                Навешћу један, по мом мишљењу, кључни податак. Крајем 2008. године држава је предузела основне финансијске кораке, пре свега у очувању ликвидности пословних банака, и на тај начин се сматрало да се у условима галопирајуће кризе акценат стави на очување самог сегмента финансијског система гарантовањем штедних улога грађана, док је тржиште капитала буквално гурнуто у запећак и препуштено тржишној стихији.

                Последица такве одлуке је да највећи број домаћих привредних субјеката је у таквој ситуацији изгубио шансу да дође, пре свега, до свежег финансијског капитала и финансијских средстава на начин како се то ради у развијеним економијама.

                Морам да нагласим и да је значај тржишта капитала, пре свега, у следећем - у прикупљању капитала, у ефикасној алокацији капитала, у могућностима инвестирања под једнаким условима, у омогућавању транспарентности и остваривању прихода и општег привредног раста.

                Нажалост, многобројни су случајеви у претходном периоду када је држава својим поступањем, односно својим непоступањем, па и сама Комисија као експонент државе на тржишту, директно утицала на губитак поверења инвеститора првенствено страних, и ту пре свега желим да поменем афере у вези понуда за преузимање и приватизацију „Књаза Милоша“ и „Вечерњих Новости“. Наши грађани су изгубили поверење у банкарске структуре које су биле блиске прошлости. Нигде у региону не цветају руже, па ипак берзе раде. Пре свега бих споменула Загреб, Љубљану, не раде тако добро као претходних година, али функционишу на бољи начин негу у Србији.

                Шта треба предузети? Мислим да је кључно да се пружи прилика и омогући излазак на берзу преосталим, брижљиво чуваним, јавним предузећима у Србији. Неопходни су и нови финансијски инструменти, који би могли да буду атрактивнији потенцијалним инвеститорима, као што су муниципалне обвезнице, хартије од вредности које емитују јединице локалне самоуправе.

                Треће, у Србији још увек није спроведена ниједна права иницијална јавна понуда, а желим да истакнем један пример добре праксе из нашег окружења, опет из суседне Хрватске. Највећа хрватска бродарска компанија Танкерска пловидба понудила је инвеститорима акције своје ћерке фирме и прикупљено је близу 28 милиона евра свежег капитала. Која структура улагача је била у хрватској бродарској компанији? Педесет четири посто акција су купили пензијски фондови, 19% акција грађани, мали улагачи, 15% акција инвестициони фондови и 12% акција су купила осигуравајућа друштва. Контактирано је током припреме понуде око 400 потенцијалних улагача из Хрватске, САД, Европе и ово је, пре свега, један добар пример мобилизације, односно како се једном добро осмишљеном идејом могу мобилисати инвеститори, упркос лошем економском окружењу и опрезу који је присутан у региону.

                Оно што ћу на крају рећи као закључак и што се, по мом мишљењу, намеће и као закључак и као питање је да држава, преко надлежних институција, па и Комисије за хартије од вредности мора у објективно тешким околностима да уложи напор и поправи ситуацију на домаћем тржишту капитала, јер у супротном оно буквално и неће постојати.

                Сад је кључно питање – како мотивисати инвеститоре да тргују овде код нас, када малтене сви брокери домаћим улагачима нуде могућности трговања на највећим светским берзама, укључујући Њујорк, Лондон, Токио, Франкфурт?

                Такође, оно што је веома важно, да грађани Србије знају и да смо ми свесни, приликом гласања за предложене кандидате је да је стратешко опредељење Србије улазак у ЕУ, да нас у ЕУ, када за то дође време, без обзира на тежак пут који пролазимо, неће примити без берзе капитала, а ако не буде берзе, односно тржишта капитала, нема потребе да постоји ни Комисија за хартије од вредности.

                За мене је кључно питање да предложени кандидати морају да буду, пре свега, професионално, али и лично мотивисани, да дају свој пуни професионални допринос поправљању укупног амбијента у Србији.

                На крају, желим да кажем да ће Посланичка група Нова Србија у дану за гласање подржати предложене кандидате.

https://www.youtube.com/watch?v=4r5QVukKOhw