НОВА СРБИЈА У ПАРЛАМЕНТУ
Обраћање народног посланика Драгана Јовановића у парламенту Назад
Датум: 6. Октобар 2016. Време: 09:31

Реч има народни посланик Драган Јовановић. Изволите.

            ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ: Захваљујем председавајући.

 

            Госпођо министре са сарадницима, уважене даме и господо народни посланици, изузетно важна тема, измене Закона о финансирању локалне самоуправе. Ја сам један од народних посланика који већ 12 година водим локалну самоуправу и са пуним правом и ја да проговорим о изменама овог закона.

            На самом почетку ћу рећи да посланичка група којој припада Нова Србија ће у дану за гласање подржати ове измене. Оно што је мени изузетно важно јесте да и странка којој припадам, а и сам наравно подржавам политику финансијске консолидације коју води Александар Вучић и подржаћемо измене закона.

            Оно што бих ја морао вас да упитам, уважена госпођо министре и да вам скренем пажњу на пар ствари које су неке странке које су биле владајуће, а када су доносиле измене закона, тада ми нисмо били у оваквој ситуацији да говоримо, али ево сада је прилика.

            На самом почетку морам да вас замолим, ви сте цитирали колико је смањење учешћа локалних самоуправа у порезу на зараде, па сте рекли наравно да идемо са 80 на 74% за општине, а на 77% за градове. Мене само интересује – зашто 74% за општине, а 7'% за градове, односно посебно за град Београд, ако имамо истоветне ингеренције за општине и градове? Ја водим општину и просто ми је невероватно да сада неко ко има личну карту на Тополу из своје плате за порез на зараде издваја у буџет општине Топола 74%, а колеге из Крагујевца који су до нас издвајају 77%. Које су то ингеренције и да ли се само ради око тога да су градови задужени и нажалост у овој целој причи десиће се да добре локалне самоуправе имају последице јер су водиле одговорну политику, водиле су политику без запошљавања стрина, шурњаја и осталих ствари и сада смо дошли да будемо и кажњени за то што смо водили одговорну политику.

            На крају ћу и рећи око самих дуговања, да ли 100 општина у Србији дугују као Београд, Крагујевац и Ниш заједно, али суштина је у нечему другом. Да се вратимо на почетак како је код нас од 2000. године мењан Закон о финансирању локалне самоуправе, а најпре да грађанима Републике Србије кажем, а и народним посланицима, да су се пре увођења ПДВ општине финансирале тако што је од пореза на промет тачно 27%, колико је убирано на месечном нивоу, остајало локалним самоуправама и оне су на тај начин тачно могле да израчунају колико ће се и како финансирати.

            Увођењем ПДВ ми имамо једну доста нејасну ситуацију. Професор Лончар који је био министар за локалну самоуправу 2006. године предлаже закон који усваја Народна скупштина, који је дефинисао да 40% се издваја од пореза на зараде за рад локалних самоуправа, и оно што је интересантно 1,7% БДП ће се издвајати кроз вид тзв. ненаменских трансфера и то је доста прецизно функционисало све до, морам да кажем, несрећне 2009. године, када управо Млађан Динкић и његова тадашња екипа смањују за 15 милијарди, што је 0,6% БДП трансфер локалним самоуправама и то у сред грађевинске сезоне када су локалне самоуправе имале већ гомилу ствари које су требале да раде и ми смо дошли у ситуацију, и тада сам био председник општине, да правимо чак и паралелне организације, удружења грађана, да водимо праву буну против тада Владе Републике Србије и све то је довело до тога да се измени закон 2011. године. Сада, тај закон је промењен 2011. године.

                       Тачно је да враћено да 80% пореза на зараде се даје локалним самоуправама, али тачно је да трансферна средства нису увећана у односу на закон из 2006. године, већ су остала на нивоу од 2009. године, значи, са тим трајним умањењем, али оно што је врло интересантно и што погађа све нас који водимо локалне самоуправе јесте да је у том тренутку Млађан Динкић увео нешто што се звало трансфер солидарности. Е, сада је то оно што је било тотално на политичком нивоу, да у којој општини  је кадар Млађана Динкића и Демократске странке на власти, тај је могао лепо да добије из републичког буџета знатно већа средства и никада се јасно није знало по којим критеријумима, на пример, Лозница има пет пута већа трансферна средства од града Чачка или, не знам, Рача Крагујевачка има пет пута трансферна средства већа него што има општина Топола, а једни су поред других. Само зато што овамо ми смо били у опозицији, а они су лепо били на власти и та средства делили како су хтели.

                       Морам да кажем један невероватан податак, да трансфер ка општинама које као на пример Црна Трава, која има 1.300 становника, општина Житорађа, која има 17.000 становника, и Прешево 40.000 становника имају потпуно идентичан трансфер.

                       Да ли госпођо министре, оно што је кључна ствар коју ви морате да изгурате до усвајање буџета за 2017. годину јесте да се ова неравномерност и ова неправда исправе? И то је кључна ствар. Не може нама неко овде да држи предавања у Скупштини ко је био у странци, која је потпуно овакве ствари донела. Пазите, ви имате такве неравномерности да су оне просто невероватне. Овде је и председник Владе у експозеу, када је бирана Влада, помињао неке општине као што је Косјерић. Тамо су људи задужили три или четири годишња буџета. Ко је за то био одговоран? Ми смо имали од 2009. године до 2012. године одговорност, председник општина тада, запрећено је обустављање трансферних средстава ко не смањи број запослених. Чак су и понуђене врло стимулативне отпремнине. Шта је урађено? Ништа.

                       Ви имате интересантну ситуацију, можете да погледате и да видите градове и општине, овде имам извештај са сајта Управе за трезор за 2014. годину, где се види укупно учешће расхода за запослене у органима локалних самоуправа, где ћете видети на пример за 2014. годину општину, коју ја водим, Топола 22%, Нови Пазар 50%, Смедеревска Паланка 45%, укупно учешће, значи од укупног буџета једне локалне самоуправе у 2014. години се трошило пола новца за плате Управе индиректних буџетских корисника. Због ми сада долазимо у ситуацију да све локалне самоуправе које су се одговорно понашале буду кажњене и то је та неравномерност о којој ја говорим и која мора да се исправи.

                       Није спорно ако је потребно због аранжмана са ММФ и због свега другог да се са локаног на национални ниво пренесе тих 4,8 милијарди динара, али је врло потребно да се јасно одреде критеријуми по којима ће се у 2017. години трансферна средства давати локалним самоуправама. Да се вратимо на модел из 2016. године и тај закон који је проф. Лончар тада предложио, који је јасно давао по територијалној расподељености, колика је величина једне општине, број становника, број ђака, институција и свега осталог и онда смо и ми сами могли да јасно израчунамо колика ће трансферна средства бити у појединим општинама. Овако имамо ситуацију да по политичкој линији некоме мора да се даје, некоме се не даје.

                       Нажалост, ова Влада Републике Србије ни у прошлом мандату није променила, морам да кажем, није променила Закон о трансферним средствима. Оно што је интересантно, каже – сваки годишњи Закон о буџету у периоду 2012. до 2016. године прописује да се расподела не наменских трансфера по локалним самоуправама утврђује изузетно по актуелном Закону о финансирању локалних самоуправа.

                       Значи, то вам изгледа лепо, и по бабу и по стричевима, и ми док имамо овакву ситуацију имаћемо тотално неравномерну расподелу у локалним самоуправама, а нама ће придике да држе они који су у право у овоме учествовали и ми шта ћемо, ми ћемо овде само да гледамо и када буде потребно да гласамо. Да се то не би десило, уважена госпођо министре, овде мора на јасан начин да се каже – људи, дајте да се ова трансферна средства на адекватан начин одреде и то треба да се уради у Закону о буџету за 2017. годину.

                       Поменули сте у уводном излагању да се припрема нов закон о таксама. Већ вас сада упозоравам да стварно не могу гласати за закон ако ће се, на пример, то морам да вам кажем, јер то већ видимо да се спрема, у општини изједначити порез на имовину са фирмаринама и одредити један порез. Да ли то значи да ће се онда фирмарине пребацити са правних лица на физичка лица? Онда ћемо имати у маси исто новца, али ћемо само фирмарине пребацити са фирми да сви грађани плаћају. То није ни правично, то није адекватно и ми апсолутно то не можемо подржати. Због тога је веома важно да то разумете. Неки су раније причали да се уради гиљотина прописа. Како ћете то звати није ни важно, суштина је да инвеститори траже наравно препознатљивост на који ће начин да буду униформисани и да се општинама не даје могућност да дивљају ни са таксама ни са порезима, ни са било чим, али не може се ни на леђа грађана пребацити нешто што је сада фирмарина или комунална такса за правна лица.

                       Уважена госпођо министре, на самом крају мог излагања вас још једном молим да нам само појасните ове проценте који се односе на општине и на градове и та разлика од 3%, када се гледа номинално новчани део, није мала. Наравно, да вас замолим да истрајете у свему овоме што је ова Влада почела да ради, а то је да се уведе пре свега финансијски ред у трансфере и критеријуме за одређивање трансфера ка локалним самоуправама, да се погледа колико која локална самоуправа има запослених и да се одреди, без обзира колико ће трајати уредба, да ли ће она бити продужена о забрани запошљавања у јавном сектору и на 2017. годину, веома је важно и веома је битно да се појединим локалним самоуправама дозволи за нека ургентна места где имамо природан одлив људи као што су пољопривредни инспектори, фитосанитарни инспектори, многа друга места која у овом тренутку нам нису покривена, а немамо могућност никаквих пријема у општинску управу, у јавна предузећа због забране запошљавања у јавном сектору и то би требало на озбиљан и адекватан начин да се омогући локалним самоуправама, које су одговорно водиле политику у претходном периоду, да могу та места да попуне.

                       Такође вас молим, помињали сте да ћете имати могућност са републичког нивоа да одређене капиталне инвестиције које се спроводе у локалним самоуправама, то је нешто добро и то је нешто што је похвално, да се помогне свака општина која има пројекте да се послови заврше и да послови неће трпети ни са овим смањењем од 4,8 милијарди на укупном нивоу са локала на републички ниво.

            Захваљујем вам се и желим вам сваку срећу, пре свега у припреми буџета и у овоме што сам подвукао као главну ствар, а то су трансфер и трансферна средства ка локалним самоуправама. Хвала још једном.