НОВА СРБИЈА У ПАРЛАМЕНТУ
Обраћање заменице шефа посланичке групе Нова Србија Дубравке Филиповски у НСРС о буџету за 2017. годину Назад
Датум: 5. Децембар 2016. Време: 09:57

ДУБРАВКА ФИЛИПОВСКИ: Поштовани председниче Владе, уважени потпредседници и министри, колеге и колегинице народни посланици, планирани буџет за 2017. годину испуњава основни задатак фискалне консолидације кроз задржавање одређених мера уведених у претходном периоду, уз селективно и одмерено попуштање са рестрикцијама код пензија и плата у јавном сектору. Буџет за 2017. годину је добро одмерен и планиран и најбољи је у последњих неколико година.

            На почетку свог излагања желим да кажем да ће посланичка група Нове Србије у дану за гласање подржати овај предлог буџета.

            Знамо да су поједине мере економски и политички непопуларне, али се залажемо за њих, јер су у овом тренутку у исто време и у интересу државе, али и у интересу и оних грађана који их у овом тренутку не подржавају.

            Социјално-економски савет је дао подршку овом буџету. Фискални савет је, рекла бих, у последњих неколико година имао најмање примедаба за овај буџет. Економисти, и између осталог сте ви, господине Вучићу, и цитирали професора Јовановића, су више него икада истакли да ће због планираног БДП између 3% и 4% за наредну годину грађани Србије осетити значајнији бољитак и то су веома важне вести за грађане Србије.

            На почетку свог излагања желим да кажем неколико чињеница. Буџет за 2017. годину нам даје јасан приказ структуре прихода и расхода, тако да укупни приходи буџета за 2017. годину су 1.092 милијарде динара, а у укупни расходи су од 1.161 милијарди динара. Укупни расходи ће бити већи за 69,1 милијарду динара од прихода, што је најнижи буџетски дефицит у последњих шест деценија и његова пројекција за следећу годину је 1,7%.

            Буџет за идућу годину планиран је и на основу прогнозе да ће раст БДП бити 3%. Ви кажете да ће бити на крају године и до 4%, а инфлација  2,4%.

            Зашто све ово говорим? Из два веома важна разлога. Први је зато што су три претходне године биле посебно тешке за грађане Србије. Дефицит је у 2014. години, када смо имали поплаве, износио 7,1%. Већ у 2015. години је преполовљен и на крају 2015. године је износио 3,5%. На крају ове године он износи 2,1%, а за следећу годину је планирано 1,7%. Други веома важан разлог је зато што смо трајно смањење дефицита имали примењујући и реализујући две мере. Прва је смањење плата и пензија, као и смањење запослених у јавном сектору, а друга је добра наплата пореза, која је константна у задњих неколико година и ту бих Пореску управу Србије похвалила.

            Веома важан податак је да у задњих неколико година није било ни ребаланса, што значи да је буџет добро испланиран, реалан и одржив. То је веома важно, јер у буџету можете предвидети шта год хоћете, али ако то и не спроведете, онда смо сви у заједничком проблему.

            Новим буџетом су планиране и веће инвестиције, што показује развојну страну буџета. А оно што посебно желим да истакнем је чињеница да се после неколико година узастопног, али ипак контролисаног раста, први пут ове године имамо смањење јавног дуга. Оно је минимално, од 0,7%, али је у овом тренутку веома, веома значајно и даје наду да ће у наредном периоду и наредним годинама бити све мања.

            Зато сматрам веома важним да Влада Републике Србије и контролише девизне разлике, с обзиром на раст долара, који је план за смањење валутних разлика отплате јавног дуга и на основу којих параметара се они могу предвидети. Поред повећања плата, овим буџетом је предвиђено смањење плата у јавном сектору са неких 8,45% на 8%. Моје питање за вас је – који нам још закони недостају у смислу бољег и прецизнијег дефинисања правила индексизација плате и када ће у Народној скупштини Републике Србије доћи закон о платним разредима?

            У предлогу буџета у категорији која се односи на пројектне зајмове, која је постајала и пре, али се сада први пут прецизира колико ћемо којих кредита реализовати у свакој буџетској години, сматрам веома важном управо нашу контролну улогу парламента и са становишта контролне улоге парламента уводе се две веома важне ствари у овом буџету, то су допунски елементи транспарентности и допунски елемент обавезе министара да редовно извештавају о реализацији пројеката како бисмо имали јасан преглед између онога што смо обећали и онога шта је остварено.

            Зато је важно да се смањи количина средстава која су договорена, а нису повучена и искоришћена и да ми овде у парламенту транспарентно знамо који су разлози за то. И мој колега Золтан је говорио о сивој економији.

            Истакли сте и ви, господине председниче Владе, који су кораци у наредном периоду за смањење сиве економије. Рекла бих да је у претходној години била појачана контрола и не пријављивања радника, и уопште у сивој економији, али само због грађана Србије желим да кажем да сваки производ који је плаћан, а није узет фискални рачун, ми на тај начин оштећујемо здравство, оштећујемо пензионере, оштећујемо образовање.

            Наша велика шанса је пољопривреда. Ове године у буџету је 8,11% више средстава него у 2016. години. Пољопривредну производњу треба подстицати као нашу велику шансу и расподела субвенција треба да буде боље контролисана, што је такође једна од три основне функције парламента, а ја ћу о тој бољој контроли субвенција у области пољопривреде истаћи један пример из 2015. године, а односи се на пољопривреднице.

            У 2015. години смо имали 22 милијарде субвенција за 317 газдинстава, а од тога су пољопривреднице добиле само три милијарде. Знамо да, према подацима, 25% жена у Србији се бави органском производњом. Дакле, субвенције које су овим буџетом за 2017. годину повећане морамо мало боље контролисати.

            Било је великог отпора и критика због Закона о пољопривредном земљишту, због питања ко користи наше највеће природне ресурсе и ко се на томе богати. Суштина целе приче је о пољопривредном земљишту да држава има користи од свега тога. У прилог томе и податак који сте ви, министре Недимовићу, недавно изнели да имамо 27 милиона евра више од закупа пољопривредног земљишта у овој години.

            На основу плана буџета за ову годину, рекла бих да су изазови и ризици у рационализацији јавног сектора, да су ризици у оквиру највећих предузећа који запошљавају преко 20 хиљада радника, попут РТБ Бора, Азотаре. Потпуно је јасно да Влада Републике Србије константно тражи решења за ова предузећа, а министар Вујовић је у свом образлагању буџета данас рекао, за мене једну веома важну ствар, да је стратешка важност једно, а одрживост је друго, и о томе треба водити рачуна.

            Оно што сматрам веома важним су реформе у области образовања. Моје мишљење је да раст БДП од 3,5% до 4% у области привреде не може бити праћен на прави начин без реформе образовања. Министар Шарчевић је у неколико прошлих месеци, рекла бих, рекао који ће бити план Министарства просвете у овој Влади и ми пратимо план који сте изнели у области реформе образовања и заиста верујемо у њега, јер сматрамо да ће донети оно што је неопходан замајац привреди Србије.

            Оно што бих желела да истакнем господину Вујовићу, као министру финансија, а што мислим да он у овом тренутку није свестан, је да ће остати упамћен по увођену родно одговорног буџетирања. Зашто сам рекла да ви у овом тренутку тога нисте свесни? Зато што је имплементација родно одговорног буџетирања до краја 2020. године, али сте били врло свесни да прошле године заједно са нама парламентаркама, са невладиним сектором, са међународним мисијама уведемо тако значајну ствар у Закон о буџету и Закон о буџетском систему. То је толико снажна порука, порука охрабрења која је послата Србији, а односи се 51,7% жена које живе у Србији. Верујем да ће родно одговорно буџетирање имати резултате као што их има у држави Аустрији, јер је родно одговорно буџетирање у Аустрији део устава.

            Ми за сада пратимо примену родно одговорног буџетирања. Има много позитивних примера, министре Вујовићу, у примени овог дела Закона о буџету, али и има много проблема. Зато бих волела да нам Министарство финансија даје све потребне информације у вези тога и да се ми у наредних неколико година веома активно укључимо у његову имплементацију.

            На самом крају свог излагања желим да истакнем да ми је посебно драго што Београд сија лепше него икада, што је окићен раније него било које друге године, што нам говори да смо озбиљна метропола која привлачи туристе и у прилог томе је велики број хотела који се изграђује.

            Још једном на крају свог излагања желим да вам поставим још једно питање, а питање се односи на предузетништво и ефекте које ћемо имати у овој години због тога што сматрам да треба да учимо из земаља у окружењу. Можда најсвежији пример нам је управо Словачка која је и председавала ЕУ у ових шест месеци, 99% окоснице привреде у Словачкој чине мала и средња предузећа, а 75% она до девет запослених. Такође, охрабрује данашња посета господина Хана Србији и његова изјава да ћемо већ следеће недеље отворити још једно поглавље.

            Још једном желим да кажем да ће у дану за гласање посланичка група НС подржати предлог буџета за 2017. годину.

 

https://www.youtube.com/watch?v=-tcoRa7IoEo