НОВА СРБИЈА У ПАРЛАМЕНТУ
Обраћање посланика Нове Србије у парламенту Назад
Датум: 26. Октобар 2016. Време: 09:02

Обраћање заменика председника Посланичке групе Нова Србија Дубравке Филиповски и народног посланика Драгана Јовановића на трећој седници Другог редовног заседања НСРС 25.10.2016.


ДУБРАВКА ФИЛИПОВСКИ: Захваљујем, председавајући.

            Уважена госпођо Михајловић, потпредседнице Владе Републике Србије са сарадницима, чињеница је да данас расправљамо о Закону о пловидби и лукама који је донет 2010. године, а о изменама и допунама већ трећи пут, за мене представља један непобитан доказ да држава Србија усклађује своје законодавство са ЕУ, као и да се применом актуелног закона увиђају проблеми и ствари које треба решити.

            То што за овај закон и за већину других закона о којима расправљамо овде у овом високом дому, када сте ви предлагач закона, ценим што унапред имате скоро урађене подзаконске акте, јер сте увидели да је примена сваког закона важна и зависи од подзаконских аката, као и чињеница да је овај закон прошао јавну расправу је веома важна.

            У расправи о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама 2015. године рекли сте да Србија има само искоришћеност од 4,7% саобраћаја на водама, да је наш саобраћај неколико пута мањи по обиму од развијених европских земаља и да је, између осталог, један од узрока и разлога због тога и застарелост наше инфраструктуре од преко 30 година. Због тога користим ову расправу да вас питам шта је од расправе о законима из ове области од фебруара прошле године до данашњег дана урађено, иако сматрам да је период од неких годину и по дана релативно прекратак за неке значајније промене.

            Два основна циља овог закона, између осталих, које бих ја издвојила је прецизирање надлежности Дирекције за водне путеве и Агенције за управљање, али и борба против сиве економије. Чињеницом да се у предлогу овог закона привредна друштва која данас пружају услуге изнајмљивања јахти и пловила за рекреацију убудуће ће морати да буду порески обвезници је свакако један значајан допринос у Предлогу овог закона у борби против сиве економије.

            Не могу да не искористим прилику да у својој расправи не изнесем и неке од следећих података, да у Београду има негде од 150 до 180 ресторана и сплавова, око 2000 кућица на води од којих је званично 1000 пријављено. Број пловила се креће негде од седам до осам хиљада, а пријављено је четири хиљаде ових пловила. Моје питање вама је - како да дођемо до прецизних података у овој области? Волела бих када би неку следећу расправу искористили и врло прецизне податке изнели. Ја мислим да је један од добрих показатеља електронска управа, односно електронски подаци, али желела бих да чујем, наравно, и ваше мишљење.

            Такође, члан 11. овог закона дефинише покретна спремишта везана за све видове загађења за бродове и мислим да је изузетно важно да се због тога хитно дефинишу места која би представљала пријемне станице за прихватање бродског отпада у складу са међународним прописима, пре свега у складу са најновијим препорукама Дунавске комисије.

            Наравно да су луке идеалне тачке спајања три вида саобраћаја - друмског, железничког и воденог и да модерна времена диктирају потпуно нови начин функционисања лука. Одредба овог закона којом се захтева издвајање новог одобрења за обављање лучке делатности је изузетно важна. На овај начин се обезбеђује да се луке више не купују због земљишта, него пре свега због своје делатности.

            На самом крају, имала бих и неколико питања везана за овај закон, односно шта је са планом изградње међународног пристаништа код моста „Михајло Пупун“ на левој обали Дунава, као и међународног пристаништа у Земуну и у Гроцкој?

            Такође, у наредних десет година Србија планира да уложи 290 милиона евра када је у питању Коридор 7, а у наредних неколико година ЕУ планира улагање од 26 милијарди евра у девет водних коридора. Моје питање за вас је – колико ћемо успети да конкуришемо са пројектима у овој области? Управо усклађивање законодавства у овој области видим као један значајан допринос томе.

            Посланичка Нове Србије ће подржати измене и допуне овог закона, јер уводе ред, унапређују еколошку свест грађана. Измене и допуне овог закона нас приближавају уређеним земљама у овој области и стварају се услови за коришћење потенцијала који имамо такође у овој области.

            Што се тиче Предлога закона о потврђивању Споразума о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Републике Кореје, сматрам да је овај споразум у ствари наставак већ потписаног споразума из 1990. године, али то је био споразум који је потписан између неке претходне државе и Републике Кореје, а данас је у питању модеран споразум који је усклађен са савременим тенденцијама у међународном цивилном ваздухопловству. Мислим да овај споразум представља чврст темељ будуће успешне сарадње између две земље, али за авио превознике држава уговорница, тако да, и за друге субјекте у укупним привредним кретањима између Републике Србије и Републике Кореје. Овај споразум представља и додатну шансу Ер Србију, као и могућност појачаног интересовања корејских пословних људи за саобраћај са нашим привредним субјектима. Тако да, у дану за гласање ћемо подржати и овај споразум и измене и допуне Закона о пловидби. Захваљујем.


ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ: Уважени председавајући, драге колеге народни посланици, моје питање је конкретно за министра здравља господина Лончара, а везано је за догађања која су уследила након трагичне смрти дечака у болници у Лозници, односно смене директора 12 здравствених центара у Србији која је уследила након тога.

            Из средстава јавног информисања могли смо се упутити да је Министарство здравља формирало комисију коју су чинила четири државна секретара и четири директора болница из Србије, односно клиничко-болничких центара и да је та комисија обишла болнице широм Србије да су направљени записници да на основу тих записника извршена смена, још једном да поновим 12 директора, односно здравствених центара у Србији.

            Мене конкретно интересује смена директора Здравственог центра у Аранђеловцу, доктора Горана Благојевића, интересује ме јер је доктор Горан Благојевић угледан хирург и постао је директор Здравственог центра у Аранђеловцу 1. марта 2013. године. Када је постао директор Здравственог центра наследио је дуг болнице од неких милион евра и тотално блокиране све рачуне тада Здравственог центра у Аранђеловцу.

            Данас после три године је потпуно другачија ситуација, Здравствени центар уз помоћ локалне самоуправе и уопште читавог тог дела Шумадије функционише добро, али нажалост видели смо из средстава јавног информисања да је Аранђеловац био на првом месту када је објављена смена свих директора.

            Оно што сам успео да добијем као информацију јесте да је та комисија која је била сат и по времена у контроли у болници у Аранђеловцу нашла одређене неправилности пре свега из, како су ми рекли, хигијене и евиденције о пацијентима. Ја због јавности пре свега и Шумадије и због овде народних посланика морам да кажем да је када је доктор Горан Благојевић постао директор 1. марта 2013. године наследио је 22 тзв. спремачице, или помоћног радника, а данас након три године и нешто због природног одлива људи у пензије су то пре свега раднице које су пред пензијом, он има само 12 спремачица које чисте 5,5 хиљада квадрата у болници у Аранђеловцу.

            И сада питам се и сам, а питам све колеге народне посланике да ли 12 помоћних радника може да опслужује а због управо контроле пријема у јавном сектору, уредба о забрани пријема није могло да се прими више запослених управо као помоћних радника?

            Оно што ме највише боли као народног посланика који долази из Шумадије, који долази из Тополе, коју покрива здравствени центар из Аранђеловца, јесте једна информација која се, такође, незванично појавила пре свега у средствима јавног информисања код нас у Шумадији, а то је да ће доктора Горана Благојевића на месту директора заменити супруга директора који је смењен 2013. године 1. марта, управо због огромних дуговања, још једном да поновим, која су била преко милион евра, и где је болница била тотално у блокади. Да ли је могуће, зато питам министра здравља господина Лончара, да се сада његова супруга поставља за в.д. директора здравственог центра?

            Здравствени центар у Аранђеловцу и др Горан Благојевић су много тога доброга за све грађане Шумадије урадили у претходне три године, и ово посебно хоћу да напоменем, модеран центар за лапараскопију, велики број угледних хирурга који су долазили пре свега из болничких центара из Београда да оперишу у самом Аранђеловцу и приближавање пацијентима из Шумадије да не морају да се транспортују у Београд и друге клиничке центре, већ да доктори долазе у Аранђеловац, очигледно нису помогли да се једна оваква исхитрена одлука донесе. Ја још једном молим и апелујем и на Министарство здравља и на министра Лончара да се ова одлука преиспита и да се овакве исхитрене одлуке, јесте био повод трагично дешавање у болници у Лозници, али да се овакве исхитрене одлуке не доносе и да се свим пацијентима у Шумадији не направи још већа штета. Хвала.