НОВА СРБИЈА У ПАРЛАМЕНТУ
Обраћање посланика Нове Србије у парламенту Назад
Датум: 16. Новембар 2016. Време: 11:56

ДУБРАВКА ФИЛИПОВСКИ: Уважене колеге и колегинице народни посланици, поштована министарка са сарадницима, ми данас у овом високом дому расправљамо о сету Кривичног закона и за мене и моје колегинице народне посланице, вероватно о најважнијем Закону о спречавању насиља у породици.

Циљ овог закона је спречавање насиља у породици, али пре свега смањење кобне статистике која већ дужи низ година представља озбиљан друштвени проблем у нашој земљи. Нема оправдања за насиље и зато насиље представља недопустиво и најгрубље кршење људских права.

Сваком од нас је потпуно јасно да се не може баш свако убиство спречити, да у томе нису успеле ни земље попут Белгије, Шведске, Финске, али такође свима нам је потпуно јасно да не смемо дозволити да до убиства дође због пропуста у систему заштите.

Једна од кључних ствари је одређивање појединачне одговорности и када је реч о пропустима у раду институција, очекујем да нови Закон о спречавању насиља у породици ово питање адекватно регулише.

Оно што је по мом мишљењу веома важно је да морамо увести озбиљне механизме превенције, а посебно морамо обавезати наше правосуђе да строжије поштује законске регулативе и да од жртве не прави нове жртве, већ да насилник буде тај који ће бити процесуиран и који ће бити одведен са лица места и удаљен, као што овај закон и предвиђа, а онда је веома важна социјална и економска подршка жртви, односно жени да се она ојача, како би се потпуно зауставио круг насиља и како би се жртве на најбољи могући начин укључиле у друштвене токове.

Србија је одавно престала да игнорише овај проблем. Престала је да ћути о насиљу над женама и децом, јер да се о томе није причало у политичким странкама, у институцијама, вероватно би до сада велики број жена био мучки пребијан и убијен.

Данас, према подацима МУП-а имамо у односу на прошлу годину 15,9% више жена које су храбрије и које пријављују насиље и веома је важно да о томе говоримо, у сваком тренутку и на сваком месту, јер још увек владају страх и патријахална схватања као узрок да се породични проблеми сакрију под тепих. Зато је неопходно стално говорити свима да је насиље над женама кршење људских права и да је кршење људских права када девојчицама говорите да су лошије само зато што су девојчице и да је кршење људских права када оптужимо силовану жену за њено понашање, а не онога ко је то учинио.

У полицији и центрима за социјални рад формирани су тимови који се баве решавањем овог проблема, међутим, поред свих активности, насиље у породици и насиље над женама наставило је да постоји као проблем, шта више проблем је ескалирао. Проблем смо препознали пре свега ми овде у парламенту кроз вршење наше надзорне улоге и контролне, препознале су невладине организације, препознали сте ви у министарству и овај проблем покушавамо да решимо новим Законом о спречавању насиља у породици о којем данас овде расправљамо и који предвиђа који државни органи морају да се баве заштитом, у којим роковима морају да поступају и на који начин ће сарађивати. У сваком основном јавном тужилаштву успоставиће се одељења за спречавање насиља у породици, та одељења биће и центри координације.

На територији сваке општине постојаће једно или више координационих тела за спречавање насиља у породици, којима ће председавати тужиоци, а чланови ће бити полиција, центри за социјални рад, представници невладиног сектора.

Дакле, сада овакве предмете неће решавати само заменици тужиоца који раде и друге предмете, већ специјализовани заменици тужиоца за ову област, који ће сваки предмет решавати заједно са другим релевантним државним органима.

Дух овог закона је да насилник не сме да остане кући, било да је већ извршио насиље или је насиљем претио и он предвиђа посебно обучене јединице полиције у пратњи психолога, које ће морати да изађу на терен чим дођу до сазнања о насиљу у породици. Њихов задатак ће бити да спрече насиље и изврше процену ризика - да ли насиље може да ескалира, затим, да насилника удаљи из куће и одреде му притвор.

Моје питање за вас у вези са овим је - на основу којих критеријума се врши процена ризика и да ли ће они бити регулисани подзаконским актима? За време трајања притвора или забране да се врати кући полиција је дужна да разговара са насилником и са жртвом, да прикупи све релевантне податке и потом насилнику изрекне меру да у наредних 48 сати не може да се врати кући, нити приђе жртви и чим полицајац донесе меру забране мора све доказе да достави јавном тужиоцу који има рок од 24 сата, док насилнику траје притвор, да реагује и да продужи меру забране на 30 дана која се одмах извршава, што значи иако насилник уложи жалбу на основу одлуке судија, она неће одложити извршење прекршајне казне. Без обзира што сте ово рекли, мислим да је веома важно и за грађане Србије да се још једном понови.

На овај начин се онемогућава насилник да на било који начин приђе жртви и узнемирава је све док кривични поступак не буде завршен. Ако насилнику не буде одређен притвор од стране суда и буде пуштен уз неку од мера, али их потом прекрши тако што се приближи жртви или се врати у стан, полиција може одмах да га ухапси и одведе код судије за прекршаје.

Тужилац Загорка Доловац је предложила да се уведе посебна мера безбедности, праћење насилника након забране приласка и психо социјални третман насилника и ову меру сматрам веома важном да насилник у том случају не почини злочин.

Овим законом се предвиђају и посебне мере евиденције насилника. Одмах морам да вам кажем да смо ту као посланичка група реаговали амандманом зато што је евиденција законом ограничена на пет година. Моје питање је – зашто сте одлучили да се евиденција ограничи на пет година, јер по мом стручном, педагошком мишљењу мислим да та евиденција мора да траје и дуже и да насилник може и после пет година да почини злочин? Зато бих волела да ми одговорите на то питање, а кажем вам да смо поднели и амандман.

Законом је предвиђено да при Влади Србије буде формирано и стално радно тело у које ће бити укључени и државни органи и представници невладиног сектора, а који ће бринути о спречавању насиља у породици и друштву, што је добро. Моје питање је – да ли су законом или подзаконским актима предвиђене надлежности овог тела и ко спроводи надзор над овим телом? Претпостављам Народна скупштина Републике Србије, али тачно мислим да мора бити прецизирано који Одбор.

Морам да кажем још неколико ствари које сматрам веома битним. Мислим да смо се до сада у овој области спречавања насиља ми као друштво, све институције више бавили последицама, не узроком.

Две основне институције које су заказале у спречавању насиља су породица и школа. Породица је већ дуже време због последица рата и транзиције угрожена и потребна јој је константна подршка државе, а школа нажалост занемарује васпитни аспект и пребацује на породицу и у том зачараном кругу када васпитни капацитети породице и школе не дају одређене резултате, децу васпитава улица. Зато је по мом мишљењу потребно много више истицати васпитни значај школе и васпитну функцију школе и много више радити на превенцији. То су процеси који не могу да дају одмах резултате, али на дужи рок ефекти ће бити видљиви.

Кључно је такође да схватимо да се ненасилна личност васпитава од најранијег узраста, још од предшколских установа и да наши уџбеници за децу од најранијег узраста и насилни садржај морају имати много више садржаја из ове области. Оно што је такође веома важно из свих уџбеника, посебно у том почетном периоду образовања дечије личности морају се избацити све слике и сви садржаји који на било који начин жену стављају у подређени положај.

Такође сматрам да се родно сензитивни језик мора више употребљавати. Недопустиво је да до сада немамо умрежене сос телефоне на целој држави. Многе локалне самоуправе имају у својим градовима сос телефоне. Мислим да нам мало треба да их умрежимо на целој територији Србије и да их имају све општине.

Сматрам да се по доношењу овог закона за то мора наћи средстава и ја више пута када у овом високом дому говорим о овој теми, сматрам да Министарство здравља мора донети посебне медицинске протоколе, који морају водити рачуна о насилнику који не узима терапију када изађе из болнице. Он онда постаје поново насилан и држава, односно друштво ту морају наћи решење.

Још једном морам да кажем да је превенција веома важна и веома је важно да се створе услови да она буде константна. Такође, статистика о насиљу над женама није веродостојна. Ту је реч само о оним случајевима који су пријављени, а подсетићу све нас да члан 40. Закона о родној равноправности налаже локалним самоуправама да воде сваку врсту родне статистике.

Улога медија у овом процесу је веома важна, али не на сензационалистички начин како је и мој уважени колега Мехо Омеровић рекао и то такође морамо мењати сви заједно, а неретко се због тиража на сензационалистички начин говори о овој теми.

Морам да вам кажем да ја нисам правник и да ја овај закон посматрам са своје педагошке струке и видим га као јак превентивни механизам који ће насилнику дати јасну поруку да се насиље не толерише. Због тога ћемо ја и моје колеге из посланичке групе Нове Србије подржати Предлог закона о спречавању насиља у породици, јер свако мора да буде безбедан у својој породици и не смемо да дозволимо да породично насиље постане епидемија нашег друштва.

Такође желим да вам кажем да ћемо контролисати примену и спровођење овог закона и да ћемо бескомпромисно реаговати уколико на било који начин будемо видели тешкоће у његовој примени или било какве његове нелогичности и недоречености.

Што се тиче измена и допуна Кривичног закона, рекла бих да је веома важно што се њиме уводе нова кривична дела, прогањање и полно узнемиравање и принудно закључење брака. Да је циљ овог Кривичног закона усклађивање са Истамбулском конвенцијом и са породичним законом, да су овим Кривичним законом предвиђене још строжије казне и тиме се кривично законодавство Републике Србије сврстава међу најстрожије у Европи.

Нова законска решења штите од насиља, значи, не само жене, већ и старе, децу, болесне, све оне који су рањиви и којима је потребна помоћ.

Овде смо као посланичка група реаговали амандманом, јер сматрамо да је у овом низу особа које нови закон штити од насиља требало споменути и особе са инвалидитетом и верујем да ћете за то имати разумевања.

Веома је важно што се овим Кривичним законом елиминишу условне осудбе, елиминише се неједнак третман судова и то сматрам заиста добрим решењима.

Што се тиче Закона о организацији надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, веома је важно што је у овом закону посебан нагласак стављен на борбу против корупције, што се њиме обезбеђује повезивање широког круга државних органа и концентрација, практично, стручног знања, како би јавни тужиоци добили адекватну логистику. У том смислу, посебно је важна служба финансијске форезнике и овде смо амандманом предложили да се ова служба обавезно образује, како у тужилаштву за организовани криминал, тако и у новоформираним одељењима надлежних виших јавних тужилаштава.

Последњи у низу ових закона, измене и допуна Закона о одузимању имовине проистиче из кривичних дела, сматрам да се овим законом побољшава ефикасност судског поступка за привремено одузимање имовине у циљу ефикаснијег поступања ових органа у откривању имовине проистекле из кривичног дела, обављању послова међународне сарадње, као и управљања привремено одузетом имовином.

Када је у питању управљање одузетом имовином, добро решење је обавеза да се 30% нето новчаних средстава добијених продајом трајно одузете имовине усмери за финансирање социјалних и здравствених потреба, у складу са одлуком Владе.

На крају, желим да вас обавестим да ће посланичка група Нове Србије у дану за гласање подржати цео сет ових закона. Захваљујем.

ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ: Уважена председнице, даме и господо народни посланици, најпре имам питање које сам постављао и у прошлом сазиву овог парламента, а упућено је министрима за рад, борачка и социјална питања, пољопривреде, и министру здравља, а везано је за износ обавезног социјалног и здравственог осигурања за носиоце регистрованих пољопривредних газдинстава у Србији. То је велики проблем који, нажалост, није решен. И прилика је да сада када се ради припрема буџета за 2017. годину, да се тај проблем реши.

Ево о чему се ради. Обавезно здравствено осигурање износи 90.000 динара на годишњем нивоу за сваког носиоца регистрованог газдинства, без обзира да ли оно газдинство има 50 ари, односно пола хектара или је великопоседник, да има преко 50 хектара, а има их који имају и много, много више.

И сами видите из овог мог излагања да је то стварно дубоко неправедно. То би било идентично као неко ко има плату 100.000 динара и неко ко има минималац од 21.000 да уплаћује исто у пензијско и здравствено осигурање. Због тога молим да се што пре формира некаква или радна група између ова три ресорна министарства, да би се овај проблем што пре решио и да се у 2017. години не понавља иста прича из претходних година.

Моје друго питање упућено је министру здравља господину Лончару, иако је прошло 15 дана, још увек нисам добио тај чувени записник о контроли у здравственом центру у Аранђеловцу и молио бих стварно министра да ми се то што пре достави.

С друге стране, имам и додатно питање за њега, везано је за замену здравствених књижица.

Тај процес, који се тренутно дешава у Србији, старе здравствене књижице се мењају, крајњи рок је крај децембра месеца ове текуће године да се тај процес заврши, али ми смо сведоци по Србији, ево, ми у Шумадији, испред наших филијала здравственог осигурања, да су огромни редови, да људи чекају на овој зими. Тај процес би морао да се убрза. Наравно, министарство је увело пријаву преко тзв. Е управе. То је значајно убрзало ствари, један број људи се и на тај начин пријавио. Међутим, евидентно је, нарочито у брдско-планинским пределима Србије, у општинама које су претежно сеоске, да значајан број грађана нема приступ интернету и не може ни на један начин, да кажем, електронски да се пријави како би му поштари на кућну адресу донели нову здравствену књижицу.

Пре свега, молим министра и министарство да се направи једна, ако могу тако да назовем, радна група или акциони тим између министарстава, између локалних филијала фонда, односно центра за социјални рад локалних самоуправа и да се омогући домаћинствима која су старачка и где не могу да дођу до филијала фонда здравственог осигурања да им се пријава однесе на кућну адресу и да онда они могу, касније, ту здравствену књижицу да добију, јер њима физички нема ко да донесе.

Ми то сада у локалним самоуправама радимо уз помоћ месних заједница, некада радимо и уз помоћ тзв. герентодомаћица које су ангажоване преко локалних самоуправа, али је све то спорадично. Овде мора на један адекватан начин да се овај проблем реши и то може само уз јасну координацију центра за социјални рад, где су оснивачи локалне самоуправе, и ресорно министарство да би сви овај посао завршили како до краја године, односно у првом кварталу наредне године. Захваљујем.

naltrexone for alcoholism naltexone will naltrexone show on a drug test