НОВА СРБИЈА У ПАРЛАМЕНТУ
Обраћање народног посланика и потпредседника Нове Србије Драгана Јовановића у НСРС Назад
Датум: 24. Децембар 2016. Време: 11:11

ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ: Уважена председнице, даме и господо министри, колегинице и колеге народни посланици, и сам лично, и Посланичка група којој припадам Нова Србија је потпуно сагласна са образложењем предлагача о хитности доношења ових измена и допуна, пре свега, закона до 1. јануара 2017. године и ми ћемо у Дану за гласање подржати ове предлоге.

                Оно што бих хтео лично да се осврнем на пар ствари везано код самих предлога, а ево морам да кажем, сада сам мало и повучен и дискусијом мог претходника, јесу одређена померања рокова, пре свега, код ствари које је требала локална самоуправа да уради, а то су, мало пре смо чули, измене и допуне Закона о јавној својини.

                Овде је министарка за локалну самоуправу и хтео бих одмах да се осврнем и на Предлог закона о изменама и допунама Закона о систему плата запослених у јавном сектору, који се добрим делом односи на локалне самоуправе.

                Имали смо прилике претходних дана и месеци да чујемо и од премијера Вучића да, нешто што смо очекивали у 2016. години, а то је Закон о платним разредима, да се он неће донети у 2016. години. Желео бих од вас, а мислим и да грађани Србије очекују реално дате рокове, када ћемо на један јединствен начин моћи да уредимо плате у јавном сектору. Ту не мислим сада само на локалне самоуправе, на општине и градове, већ мислим и на јавна предузећа и на плате запослених у ресорним министарствима. Ово мислим да је веома значајан податак за све људе који су запослени, а таквих има више стотина хиљада, јер мислим да оно што смо говорили, а то је да за једнаки рад који дајете, без обзира да ли сте ви на неком шалтеру у општини у Београду или Власотинцу, или Трговишту или не знам где, мислим да треба да се добију једнаке зараде.

                Просечне плате у Београду, животни стандард и све остало, да ли може да се мери са неком мањом општином из унутрашњости је друго питање, али Министарство мора на јасан начин да изађе са предлогом решења плата у јавном сектору и да се то питање једном скине са дневног реда.

                Овде је моја колегиница Александар Томић, малопре рекла, кад се тиче продужења рокова, упис и колега Недимовић, министар, је о томе говорио, упис јавне својине, где одређене локалне самоуправе касне, а рекао бих да овде у овом тренутку нису у питању локалне самоуправе већ јавна предузећа, али и за један број локалних самоуправа морам да кажем, одређена олакшања, не желим да изигравам адвоката овде општина, али суштина је да ми већ у задње две године имамо забрану запошљавања у јавном сектору. Имамо стварно мањак људи који све те послове могу да ураде, и то јесте једна отежавајућа околност.

                Са друге стране, ми имамо доста општина у Србији, а и ја долазим из једне такве, из Тополе, где сте имали по различитим основама, после 1945. године стварно једну дивљачку национализацију и где сада јасно пописати шта је чије, веома проблематично. Нарочито када још немамо, а то ће већ у јануару месецу 2017. године, за неких 10-15 дана ступити на снагу нов закон о задругама, који ће јасно дефинисати  на локалном нивоу шта је задружна имовина, а шта ће уствари бити нешто што ће бити потенцијално јавна својина, а то је сада велики камен спотицања у свакој локалној самоуправи.

                Са друге стране, ми имамо још једно кашњење које се тиче локалних самоуправа и то није директно на дневном реду, али овде се говори о смањеном капацитету самих локалних самоуправа, а тиче се преноса података из црквених књига у матичне књиге у свакој локалној самоуправи. Ту, такође, са тим каснимо.

                Замолио бих, пре свега, ресорну министарку да се ту и помогне локалним самоуправама. Имамо, додуше, један стварно накарадни закон који су донеле неке од претходних Влада, а то је да тај посао могу да раде само матичари у локалним самоуправама. То је велики проблем, јер закон је прописао да ти матичари имају завршене Правне факултет и они стари који су се затекли, ти стари су, нажалост, при крају радног века и више су на боловању него што раде, и онда тај посао буквално нема овако ко може да уради.

                Само бих да кажем још пар реченица и око другог и трећег предлога измене и допуне Закона о медијским јавним сервисима. Наравно, и у каснијој расправи, вероватно ће и друге колеге посланици доста о томе говорити. Могу још једном да кажем, и у своје лично име и у име Посланичке групе коју овде заступам, Нове Србије, да подржим ове измене. Привремено финансирање медијских јавних сервиса, РТС и РТВ ће бити до 1. јануара 2018. године, обезбеђено финансирање. Колегиница је малочас рекла да је то четири милијарде из буџета Републике Србије у 2017. години. То ништа није спорно, плус грађани ће плаћати тих 150 динара преко такси на свако електрично бројило у Србији. Говоримо сада конкретно о четири милијарде из републичког буџета, то вам је негде око 32 милиона евра, ако бисмо сада превели у европску валуту. И то ништа није спорно.

                Оно што бих, пре свега, упитао, а овде би и да поздравим, ево вероватно је први пут овде, и новог државног секретара за информисање, господина Брајовића, и да се просто надам да ће његов долазак у Министарство допринети да, пре свега, РТС, као медијски јавни сервис буде пуно бољи. А кад кажем пуно бољи, сећам се из својих дечачких дана, и школског програма, и образовног програма, који је био пуно бољи него што је то данас, не знам да ли је тада РТБ имала пуно више новца него што га има данас, али ми смо овде, и моје колеге из Нове Србије, поставили више пута и посланичка питања везана за висину плата запослених уредника у јавном сервису, и то верујте ми, скоро никада нисмо ни добили. То је нешто што интересује грађане Републике Србије, на који начин се тачно троше ови велики новци које издвајамо из буџета, на јавне сервисе и у Београду и у Новом Саду.

                Волели бисмо да онда знамо, разумем велике комерцијалне телевизије и рекламни програм, али ви сада имате буквално и када је други Дневник РТС, да имате пресецање са рекламним програмом, колико то кошта и да ли ће се ови новци употребити да се промовишу културне, историјске вредности Србије, да се помажу све манифестације у Републици Србији, а нажалост, не да имамо само изобиље репризног програма и морам да кажем, некада увече и у ударним терминима, насилне филмове које гледају деца. То је нешто што стварно не приличи нечему што ми желимо да буде, а то је национални јавни сервис.

                 Са друге стране, апсолутно подржавам да он има сигуран извор финансирања и због тога ће и Нова Србија, у Дану за гласање, ове одредбе измена Закона о медијском јавном сервису и подржати, уз све ове примедбе које сам изнео. Радује се долазак неког ко је толико дуго година радио на РТС-у, односно на Телевизији Београд, као некога из куће ко ће знати доста ствари у том сервису да уреди.

                Оно што сам хтео још да кажем, у овом уводном делу, колико ми буде време дозвољавало. То је, већ смо поменули, и колеге које су говориле пре мене, обавезе државе које имамо на основу старе девизне штедње, везане за пресуду Суда за људска права из Стразбура из 2014. године, износе тог старог дуга који је настао тамо до априла месеца 1992. године, је негде колико сам нашао овде у подацима, до 310 милиона евра. Због грађана Републике Србије, треба да знају да се то односи на грађане из бивших република СФРЈ, који су имали девизну штедњу у испоставама банака које су имале средиште, имају их и данас, у Републици Србији. Ова пресуда коју сам помињао из Стразбура из 2014. године, односи се на Републику Србију и Републику Словенију. Али нажалост, колега је, који је говорио пре мене помињао стари режим који је био 1992. године када су настали проблеми старе девизне штедње, али није поменуо нешто што је пре свега Млађан Динкић и његова тадашња Влада радили, а то је да  нису обухватили када су решавали проблем старе девизне штедње, нису обухватили чак ни наше грађане одређене са Косова и Метохије, Црне Горе.

                То је оно што ми сада морамо да платимо и што је колегиница Томић већ изнела, боље да то урадимо данас, него да то радимо за годину или две, али тада ће нас много више и много скупље коштати.

                Хтео бих, наравно, и у овом делу да поменем, већ су колеге изнеле, задуживање за, пре свега, деоницу аутопута  Сурчин-Обреновац. За нас из Нове Србије је веома битна ствар, јер смо већ у протеклих више од деценију стално потенцирали изградњу аутопута кроз Шумадију, односно коридор ка западној Србији. Сада нам је задовољство да кажемо да ће, ево већ надамо се, негде до краја 2018. године бити комплетно завршена траса од Београда, односно од Обреновца, односно Сурчина ка Обреновцу, па даље доле ка Љигу и до Чачка.

                Две ствари, мада овде нажалост нема представника Министарства саобраћаја, односно Министарства за инфраструктуру, али због грађана Србије бих волео да чујем да ли ће овакав аранжман било са кинеском банком, било са неком другом банком, бити ускоро пред народним посланицима везано за деоницу од Чачка ка Пожеги? То је нешто што ми исто жељни ишчекујемо и сви грађани који живе у западној Србији, а то је да се што пре крене са деоницом и од Чачка ка Пожеги и даље од Пожеге ка Пештеру или ка Златибору, сад зависно која ће се траса тачно утврдити, али би то било добро да се уради што пре.

                Због јавности која прати овај пренос, морам да кажем да су услови задуживања које смо добили од Кинеза, а везано за ову веома захтевну деоницу од Сурчина до Обреновца, јел ту грађани добро знају да имамо она велика клизишта, Умка, и нешто што деценијама није могло да се реши, да су веома повољни. Ми смо добили кредит од неких 198 милиона долара да 20 година, односно 240 месеци са каматом од 2,5% која је у овом тренутку најповољнија на тржишту.

                То је нешто што ћемо ми увек поздравити. Јер, ако правимо некакву нову вредности, ако правимо путеве онда апсолутно има смисла да се држава задужи да би се 1% на адекватан начин одрадио. Због тога ћемо наравно подржати и зајмове од Европске банке за обнову и развој, а тиче се две деонице на Коридору 10 код Димитровграда и Лесковца.

                На самом крају, нешто што ме изузетно и лично интересује, јер претходних,  богами дана и месеци, у овом парламенту смо слушали доста тога и лошег и ја то просто морам да нагласим, о раду независних тела које смо ми овде, или ми или неко из претходних пленума изгласао, морам сада да кажем да су овде испред нас и кандидати за избор Савета Комисије за јачање конкурентности.

                Због јавности Србије, уопште не знам колико је ова Комисија која је веома значајна, а имамо читаво једно поглавље, поглавље 8 код приступних преговора са ЕУ, које говори о конкуренцији, колико је уопште ова Комисија позната, а колико је она битна и значајна за све нас грађане Републике Србије, јер она треба да створи такве услове на тржишту да ми када уђемо и у велепродају и у малопродају, да добијемо одређене производе по најнижој цени, да немамо договорене картеле, да немамо монополе на самом тржишту, јер ти картели, ти монополи имају наравно за последицу велико и енормно дизање цена.

                Због тога бих ја нешто више рекао о самој Комисији за заштиту конкуренције чији се један члан данас, односно бира на овој седници, а биће изабран у дану за гласање. Законом о заштити конкуренције из 2015. године створени су услови за избор првог сазива Комисије и она је изабрана у априлу 2006. године. Касније су донети подзаконски акти. Наравно, Комисија када је изабрана била је, хајде да кажемо, у смањеном капацитету јер је имала само 15 запослених. Али, оно што је битно, да је у овом тренутку трећи сазив Комисије, коју предводи уважен проф. Милоје Обрадовић, и која се стварно ухватила у коштац са великим проблемима које је затекла на српском тржишту.

                Морам и због грађана Републике Србије да подсетим да је Комисија први пут 2011. године користила своје законско овлашћење да самостално изриче санкције за учињене повреде конкуренције, односно мере заштите конкуренције. Укупан износ одређен те године, који је касније и наплаћен у буџет Републике Србије, износио је 350 милиона динара. Комисија за заштиту конкуренције први пут, то морам да кажем, у историји Србије после 1945. године, казнила и једно јавно предузеће, то су погребне услуге за монопол на тржишту. По томе је наравно препознатљива.

                Оно што бих волео да искористим у овој мојој дискусији јесте да охрабрим Комисију да пре свега води рачуна и да улази у малопродајне мреже, јер ће само на такав начин моћи да помогне сваком грађанину да те робе и услуге плаћа по што нижој цени.

                Наравно, због јавности треба нешто да кажемо о предложеним кандидатима. Нова Србија ће у дану за гласање подржати кандидата уваженог правника Чедомира Радојчића. То је човек који је био и у првом сазиву Савета за јачање конкуренције и борбе против монопола и 2005. године. Он је искусан правник који има 32 године радног искуства, радио је и у привреди и у локалним самоуправама. Био је секретар Скупштине општине Стари град, а радио је и више од 10 година у предузећу „Иван Милутиновић“ и поседује искуство, поседује знање да може да допринесе успешнијем раду саме конкуренције.

                Још једном да поновим да ће Нова Србија у дану за гласање подржати измене и допуне предложеног закона. Хвала.

 

https://www.youtube.com/watch?v=Axhl9b4lswo