НОВА СРБИЈА У ПАРЛАМЕНТУ
Обраћање народног посланика и потпредседника Нове Србије Драгана Јовановића у НСРС Назад
Датум: 14. Децембар 2016. Време: 12:32

ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ: Уважени председавајући, господине министре са сарадницима, даме и господо народни посланици, пред нама је сет закона из области пољопривреде и посланички клуб Нове Србије ће у дану за гласање подржати овај сет закона.

            Оно што бих на самом почетку рекао, јесте да и лично и као члан Одбора за пољопривреду подржавам једну огромну енергију која је дошла са новим министром у ресорно министарство и искрено се надам бољим данима за српски аграр.

            Наравно, као и колега пре мене, а најпре ћу говорити о изменама и допунама Закона о пољопривреди у руралном развоју, јер ИПАРД фонд је нешто о чему се толико говори у Србији, у општинама и градовима Србије у претходним годинама, али, ево, ми смо сведоци да тек сада стичемо услове да 2017. године тај ИПАРД фонд у том пуном обиму од 175, како сте навели милион евра може да буде доступан Србији, као држави и посредно српском пољопривреднику.

            Оно што је важно, а то је да је Србија још од марта месеца 2012. године, када је постала кандидат за чланство у ЕУ, стекао могућност за та средства, али, наравно, било је потребно и време да се одређени услови испуне, да се већ не помињем, акредитује, пре свега, Управа за аграрна плаћања, да се ту запосле људи и тај сада посао је при крају и ја се искрено надам да ће нови правилници већ бити донети у првом кварталу 2017. године, да се зна на који ће начин тај новац бити распоређен.

            Што се тиче ИПАРД фондова и тога новца, ја само због грађана Србије који прате овај пренос, морам да кажем да је и министарство и локалне самоуправе су значајно у претходној години радиле на едукацији наших пољопривредних произвођача, али је по мени потребно да се направи још један додатни напор, да се свим носиоцима регистрованих газдинстава на прави начин презентује, шта је оно што они морају да испуне да би могли да конкуришу за новац, а морам да кажем да ће тај новац сићи неповратној и до 70%, зависно од инвестиција, да ли је инвестиција у опрему, у објекте итд.

            Оно што бих само замолио уваженог министра, јесте да се обрати пажња на овај члан 8е, који говори само о спровођењу, односно о контроли спровођења ИПАРД програма, где се каже да послове може обављати лице које је стекло високо образовање у оквиру образовног научног поља техничко-технолошких наука или из области економски-правне науке.

            Мислим да би ту, колеге и ја смо мало са амандмани интервенисали, да би требало да стоји – и евентуално доктори ветерине. Проблем је у Србији тренутно што ветеринарске станице у опште су у огромним проблемима. Ми нажалост, сада имамо праксу, јужно од Саве и Дунава, да је она несрећна приватизација добрим делом урушила све оно што смо имали добро из пре свега примарне ветеринарске заштите и због тога би по мени било важно да се доктори ветерине укључе и у спровођење и праћење средстава која ће бити одобрена из ИПАРД фондова.

            Други закон је Нацрт закона о подстицајима у пољопривредној производњи и оно што ја хоћу да кажем, укратко само, јесте да је нешто што је добро и што сам већ рекао и у начелној расправи када је била овде о буџету за 2017. годину, а то је да је после дугих година стагнације повећан износ средстава за субвенцију у пољопривреди у српски аграр и он ће у 2017. години бити већи, односно у односу на 2016. годину за неких 3,3 милијарди динара. То је значајан износ.

            Оно што треба грађани Републике Србије да знају, јесте да све оно што су имали од субвенција и подстицаја у 2016. години имаће у 2017. години са одређеним увећањима. Министар је у уводном излагању већ напоменуо где су та повећања. Поменуо је тов јунади као нашу реалну шансу и да ће ту бити значајно веће субвенције у 2017. години и то подржава. Просто, долазим из Шумадије, долазим из Тополе и мени је задовољство да ће и министар бити гост у Шумадији где ћемо заједно обићи фарму за тов јунади у селу Крћевац која је прва таква фарма у Шумадији, ново изграђена у задњих десет година. Што је само један показатељ да се ствари крећу набоље и да се ствари крећу у добром правцу.

            Оно што је бојазан сваког српског пољопривредника и то још једном хоћу гласно да кажем, иако је мој колега из СВМ то већ напоменуо, а то је да премија за млеко остаје седам динара по литру. Оно што је такође бојазан српског сељака у овом тренутку јесте шта се дешава са додатним царинама на увоз млека. Ми смо јуче после расправе на Одбору за пољопривреду видели најаву свих националних медија да ће ти прелемани, односно заштита домаће производње бити укинута након 1. јануара 2017. године али је врло битно да грађани Републике Србије данас чују да то неће утицати на смањење цене млека у откупу. Та цена је релативно већ, да кажем, доста ниска. Она у задња два, три месеца имала мали скок, али је важно, јер некако се све провлачи та прича, чим се укину додатне царине, а оне су већ на снази, колико се мени чини, неких годину и по дана, да ће доћи до пада цене млека у откупу. Значи, хоћемо јасно и гласно да кажемо свим пољопривредним произвођачима да до тога неће доћи.

            Оно што бих вас замолио, господине министре, јесте једна ствар коју сам већ више пута напоменуо овде и кроз посланичка питања, а јуче на Одбору за пољопривреду, да се размисли о новом Правилнику и уредби која ће Министарство доносити почетком наредне године, а то је да се помогну и мали произвођачи. Мали произвођачи млека,  значи, ту су газдинства која предају мање од три хиљаде литара квартално.

            Они према садашњој Уредби и садашњем Правилнику немају право на субвенције од седам динара по литри млека и то је велики проблем, јер ви а и ми знамо податак, а треба и да знају и грађани Србије да је 70% газдинстава у Србији који се тренутно бави сточарством има једну до четири краве.

            То значи да до 70% људи, бојим се неће моћи да користи ове субвенције од седам динара по литру млека. Ако ту не успемо да ускладимо правилнике, још када знамо каква нам је структура производње и када знамо колико средстава треба уложити у хигијену у све остало, онда искрено се бојимо како ће и ко ће моћи тачне субвенције за млеко да користи у 2017. години.

            Оно што је добро, што сте такође поменули у вашој уводној речи, јесте проширење субвенција и нешто што мислим да нисте напоменули, јесте могућност од 2017. године, а то ће се мислим и надовезати на средстава која ћемо добијати из ИПАРД фондова, а то је могућност да се из средстава Министарства пољопривреде финансира изградња инфраструктуре на сеоском подручју, односно у руралним пределима, то је брдско-планински предео Србије.

            То је једна од кључних шанси где треба на јасан начин да се координира политика министарства са политиком локалне самоуправе, значи сваке локалне самоуправе на територији Републике Србије, да се донесу планови како урбанистички, тако и планови развоја инфраструктуре на сеоском подручју. Инфраструктура је кључ развоја села и опстанка села у Србији данас, и ако хоћемо да нам се села не празне, ми морамо да учинимо максималан напор да се инфраструктура развије.

            Због тога је добро што смо имали и у овој и у претходним годинама финансирање од стране Министарства за завршетак, односно развој атарских путева на сеоском подручју. То, наравно, треба наставити и даље, али то треба проширити са, пре свега, могућности да се ураде квалитетна инфраструктура путно-комунална, значи и водоводна мрежа, канализациона мрежа, затим асфалтни путеви и све оно што локалне самоуправе покушавају са више или мање успеха да раде тренутно широм Србије, али знате и каква је могућност локалних самоуправа, тако да ту држава мора пуно да помогне.

            Говорили сте и да ће Министарство у 2017. години, и то је једна новост у односу на годину која је у току, 2016. годину, давати субвенције и за младе пољопривредне произвођаче.

            Ја сам и јуче на Одбору за пољопривреду, мислим да сам, хајде да кажем, конкурисао једну идеју која може бити интересантна у годинама које долазе, не мора бити у 2017. години, већ у 2018. години, а то је, ако већ држава преко нпр. Министарства пољопривреде даје субвенције за домаће и за стране фирме које овде отварају радна места, а млади пољопривредни произвођачи који остају и баве се да ли примарном производњом, да ли прерадом, значи отварамо и тамо нова радна места, да ли држава може дати субвенцију не само преко старт-ап кредита за набавку опреме за производњу, већ и дати субвенције за годину или две, да држава плати доприносе за здравствено и социјално осигурање за те младе брачне парове који ће остати на селу и бавити се пољопривредном производњом?

            Од колега смо малопре чули, ја сам такође преко посланичких питања више пута постављао и овде у пленуму то питање, а тиче се плаћања доприноса који су 90.000 динара за социјално здравствено осигурање пољопривредника, без обзира колико имају имовину у регистрованом газдинству. То је потпуно неправедно, јер невероватна је ствар да исто плаћа неко ко има 50 ари или пола хектара и неко ко има 50 хектара. То је и неправедно и то је неправично и то Министарство мора, да ли ће то правилником, уредбом, или на који начин ће то регулисати, али би то требало да се регулише већ у 2017. години.

            На крају, наравно, морамо се дотаћи и овог закона који је и овако најобимнији, кад га држим у руци, а то је измена Закона о водама. Примарни закон је донет 2010. године, пречишћен текст 2012. године. Схватамо и разумемо и због тога ћемо и подржати да је веома важно и веома битно због усклађивања са законима и о јавној својини и законима о планирању и изградњи, али мислим још један закон који нисмо дотакли у досадашњој причи, а то је Закон о озакоњењу, такође, који је веома битан и који овим изменама Закона о водама, који је данас на дневном реду овога пленума, такође треба да се поспеши.

            Оно што су већ колеге рекле, ми смо, нажалост, имали ту причу која је била доста горка за све грађане Србије, а то су поплаве из 2014. године, које су показале сву мањкавост нашег система, одбране од поплава. Оно што је проблем кад кажемо - сву мањкавост система, проблем надлежности коју смо ми имали када се није знало докле је надлежност Војводина вода, где почињу Београд воде, где настављају Србија воде. Та подела која је била у старом закону, а пратила је административну поделу Србије на аутономне покрајине, па Војводина, Косово и Метохија, па централна Србија, то је сада добрим делом значајно унапређено и решено у овим изменама закона и ја лично и Нова Србија то апсолутно поздрављамо.

            Оно што јесте мањкавост и што морамо да кажемо да имамо стварно велику притужбу од грађана, а то су ова решења за одводњавање. Ви сте, министре, већ говорили нешто о томе да ћемо покушати да променимо, јер је потпуно нелогично да Републичка пореска управа шаље решења за одводњавање, 2015. године се шаље за 2015. и 2014. годину, две године узастопно, иако смо у 2014. години имали те велике поплаве, сада на крају 2016. године у задњем кварталу се шаљу две године заједно и то је нешто што стварно, морам да кажем, мало доводи и у велики проблем све грађане Републике Србије који су обвезници плаћања такси за наводњавање, али не само грађана већ и правна лица. У проблемима су и локалне самоуправе и општине и месне заједнице, сви имају астрономске рачуне за одводњавање и мислим да би се овај проблем решио и Републичка пореска управа доста, морам да будем груб, али онако одокативно одређује те висине такси, односно накнада за одводњавање.

            Због тога би било изузетно важно да се у овај посао укључе не само водопривредна предузећа, јер ми можемо доћи у други проблем ако будемо то предали само водопривредним удружењима, да они одређују ниво накнаде, да ће бити онда - кадија те тужи, кадија ти суди. Њима ће ићи тај новац и њима ће увек бити у интересу да наплате што више и тога се бојим. Али, мислим да је важно и то сам и јуче напоменуо на одбору, да се укључе и локалне пореске администрације у свим локалним самоуправама, јер они имају најтачније податке, пошто они већ одређују и порез на имовину, значи, најтачније податке о свакој површини која се налази у одређеној локалној самоуправи и може се онда на правичан и праведан начин одредити надокнада за одводњавање, а самим тим да се сада не дешава ситуација да једне године надокнаду не добијете, па онда добијете велики износ за 24 месеца и онда смо сви у проблему око тога.

            Када говоримо о измени Закона о водама, ја се морам дотаћи још пар ствари које су од животног значаја пре свега за нас који долазимо из централне Србије, односно Шумадије, мислим да се мора већ једном стати на пут управљању малим сеоским водоводима који постоје широм Србије. И то је нешто што Министарство мора да заузме један оштрији став. Ми нажалост имамо праксу из претходних 20 или 30 година да су месне заједнице заједно са грађанима финансирале одређене водоводе. Сада постоје тзв. удружења потрошача воде. Негде се вода плаћа, негде се не плаћа. Питање контроле те воде, а та вода се користи за пиће, веома је проблематична. И Министарство ту мора јасно да заузме став са надлежним локалним самоуправама како и на који начин то питање решити.

            Сама прича да ви морате да имате јавно-комунално предузеће да бисте газдовали са локалним сеоским водоводима није довољна. Потребно је да се изнађе начин бар неког прелазног периода који ће бити од годину до две, да сви скупа тај проблем решимо на правичан и адекватан начин.

            Ево, уважени министре, ја вам искрено желим сваку срећу у даљем раду, помаци постоје, у мени и мојим колегама народним посланицима из Нове Србије имаћете добре сараднике и још једном захваљујем.

https://www.youtube.com/watch?v=0TGqRh3DJVQ&feature=youtu.be