ИНТЕРВЈУИ
Председник Нове Србије Велимир Илић у интервју за “Сведок” говори о убиству Оливера Ивановића, предстојећим београдским изборима и нејединству опозици Назад
Датум: 24. Јануар 2018. Време: 12:26

Председник Нове Србије Велимир Илић у интервју за “Сведок” говори о убиству Оливера Ивановића, предстојећим београдским изборима и нејединству опозиције

Срамота за Србију и српску власт што нису заштитили Оливера Ивановића

Председник Нове Србије Велимир Илић познат је по својој директности, али и по томе што је спреман да критикује не само власт, него и опозицију када схвати да се њени лидери и лидерчићи врте у зачараном кругу сујете и да им је од интереса грађана, а посебно Београђана пред изборе заказане за 4. март, важније да се, како каже, појаве на билборду као кандидати који неће „пребацити“ цензус , него да због Београда и Београђана стану у једну колону. У интервјуу за „Сведок“ Чачанин који је остао упамћен као стуб петооктобарских промена , тврди да је сваку власт у којој је учествовао напуштао онда када је схватао да је престала да ради у интересу народа, а не како су то врло често режимски медији представљали онда када је остајао без функција. Каже да га у последње време није ништа толико емотивно погодило као убиство једног од лидера косовских Срба Оливера Ивановића, које је потврда тога да живимо у земљи у којој нико ко мисли другачије није безбедан.

Сведок: После 15 година у Србији, тачније на Косову и Метохији убијен је још један српски политичар Оливер Ивановић...

Велимир Илић: Ово је срамота за Србију, брука за актелну власт да један лидер косовских Срба, честит и частан човек буде убијен на Косову. Било је наговештаја да ће бити проблема, али Оливер Ивановић није био заштићен, ништа није учињено и трагично је страдао. Срамота је што је Оливер пред последње изборе на Косову од српских власти означен као мета, јер је био њихов неистомишљеник. Вођена је кампања против њега, проглашаван је издајником, штеточином, да се бави криминалом. Такво понашање је тешко објаснити према политичким неистомишљеницима. Међутим то је манир акуелне власти, то се догађа и у Београду са свима онима који нису део њиховог миљеа. Режим иде на противнике ђоном, лепи етикете, назива их лоповима и криминалцима и то председник државе, чиме их ставља ван сваке заштите државе. Таквим односом према неистомишљеницима режим јасно ставља до знања да те људе неће заштити.

С: Али ти исти представници власти који су пред изборе на Косову и Метохији пре три месеца говрили све то о Оливеру Ивановићу били су на сахрани и давали разне сентименталне изјаве након његовог убиства.

В.И: Зато би требало да их буде срамота да имају мало образа, морала и части. Најнеобјашњивије у овоме је то што је и породица замолила да представници власти не долазе на сахрану, а они су се бахато и о то оглушили у свој несрећи која је задесила породицу Оливера Ивановића. Они сада причају о правди коју ће истерати, да се пронађу починиоци и налогодавци. А ништа нису учинили да до ове велике трагедије не дође. Онај ко није био на њиховој такозваној Српској листи на Косову је био анатемисан од власти у Београду и био је ван закона и ван сваке заштите, могли су да га каменују, да му пале аутомобил и на крају и да га убију. Таква је атмосфера направљена. Жалосно је невероватно да је Оливера из града у коме је живео испратило хиљде људи . Да ли је та иста Митровица гласала за Оливера, па је то неко покрао гласове или су они стварно били против Ивановића, што последњи снимци са сахране не говоре. Ја се питам да ли је та нека мафија на силу натерала људе да гласају за њихову Српску листу мимо воље народа. Све ово што се догодило је огромна трагедија и брука за Србију, али је и сигнал свима онима који мисле супротно од режима да нису безбедни. После свега овога не знам како Марко Ђурић има више образа да води Канцеларију за Косово и зашто већ није поднео оставку.

 

С: Ви сте били познаник са Оливером Ивановићем, а ипак нисте отишли на сахрану. Зашто?

В.И: Оливер и ја само били пријатељи и када год сам ишао у Митровицу виђали смо се и у неколико ситуација ми се пожалио да су му највећи противници људи из кругова који су били повезани са сумњивим клановима на Косову . Било ме је срамота да одем на сахрану и да стојим поред Ане Брнабић и Марка Ђурића, после свих изјава који су давали људи из власти и да учествујем у том лицемерју које су они показали на сахрани. Ја сам се стидео њихових изјава и онога како су се понашали на сахрани. Политизовали су највећи бол породице, убиство једног доброг и хуманог човека на њихов нехуман и нељудски начин одбијајући чак и да у том болу испоштују молбу породице. Мени је све то као човеку било неподношљиво.

С: Да ли је Оливер Ивановић персонификација савременог српског страдања на Косову?

В.И: Он је велики косовски мученик данашњице који је био прогањан и од Албанаца и од српских власти, који се нашао у процепу, јер је желео добро свом народу на Косову. Ни од кога није имао заштиту. У Србији је увек проблем када имате свој циљ и своју идеологију и када се супротставите режиму, посебно овом данашњем режиму.

С: Ближе се избори у Београду, заказани су за 4. Март. Излази ли Нова Србија на београдске изборе?

В.И: Ми смо хтели да идемо на изборе у Београду и од првог дана со инсистирали да опозиција на изборе изађе у једној колони. Сматрам да ко год стварно мисли добро Београду и Београђанима да их више не тлачи напредњачка власт, размишља на тај начин. Међутим, касније се појавила прича да опозиција изађе са две листе, једном коју ће водити Алексаандар Шапић и другом коју ће водити Драган Ђилас. Нама у Новој Србији и то је било прихватљиво. Да се сви сложимо око једног од та два кандиата, јер то би био кључ победе у Београду. Али како је време пролазило једна по једна странка опозиције почела је да избацује своје кандидате , тако да сада имамо 10 кандидата који нису кандидати СНС. А Београђани су се изјаснили, они неће више политику СНС, то се осећа у народу, Вучић не може да добије половину гласова и ако је на листу ставио и Бранка Коцкицу и блаерину и Жику Шареницу, они су само маска за Синишу Малог и Горана Весића .

С: Али, опозиција није успела да стане у две колоне?

В.И: Није, то је моје велико разочрење. Очекивао сам озбиљне договоре, јер је сваки глас важан и један одсто је битан, да се гласови не разбацују. Међутим догодило се да је Вучић успео по ко зна који пут да иситни ту опозицију, некога да купи, некога да плати , некоме да обећа нешто и сада ођедном сви хоће у трку и воде битку за пет одсто и да славе ако прођу цензус па без обзира што тиме помажу у крајњем исходу Вучићу, јер ће он Донтовом метдом, покупити највише од тих што остану испод цензуса. Вучић рачуна да може да победи са њима и с правом на то рачуна, каква је опозиција. Неки у опозицији изгледа само глуме опозицију и излазе појединачно, свако за себе, чинећи Вучићу да опет има шансу да добије изборе. Чак је за неке опозиционе странке СНС скупљала потписе, као за радикале. Разбили су опет опозицију и направиће да оно што Вућић не може да добије од гласача да се на крају прелије његовој листи од тих што нису прешли цензус. Нову Србију су звали многи и они који имају шансе и они који немају шансе на београдским изборима, али ми нисмо толико ненормални да идемо на изборе на којима треба да радимо за Вучића. Захвалили смо се на позиву и рекли да је боље не ићи него ићи с било им и правити лакрдију од изборе.

С: А је л постоји кандидат за кога би Ви позвали грађане Београда да гласају?

В.И: Постоји и велики број људи у Новој Србији који сматрају да је Александар Шапић добар кандидат. То о њему говоре његови резултати и ја говорим на основу његових резултата. Нисам са њим разговарао и не знам човека добро, али има срце и искреност у себи и видим да му је стало до Београда и до Београђана по ономе што је урадио на Новом Београду. Он се лавовски бори у политици и за Београд, онако како се некада у базену борио као ватерполиста да окити Србију златом у чему је и успевао. Уз све то по ономе што чини види се да је велики хуманиста и човекољуб и ја мислим да Београд и Београђани заслужују таквог градоначелника који ће да брине о људима, а не о томе како ће да окити Београд и да град сија и троши струју шест месеци годишње док Београђани на пет километара од центра града немају канализацију и градску воду. Шапић ми се чини да је човек од речи и да је посвећен послу. Они који не желе да подрже Шапића нека подрже Ђиласа и нека Београђани што масовније изађу на изборе и групишу те гласове на ова два кандидата, то им је једина шанса да се ослободе напредњачког јарма.

С: Рекли сте ко неће Шапића да подржи Ђиласа. Ви сте својевремено критиковали Ђиласа док је он био градоначелник, а Ви му били опозиција. Одакле сада то?

В.И: Ђилас и ја се нисмо у свему и увек слагали, имали смо међусобне замерке на политику оног другог. Али је неспорна чињеница да је у време док је Драган Ђилас био градоначелник урађено много капиталних објеката за Београд. Погледајте само Мост на Ади и Пупинов мост, па обилазницу око Београда. Ја сам тада био министар и оно што је урађено за време Ђиласово и моје на томе је остало. Београђани су много боље живели, власт је више тада бринула о народу. Ђилас је свакако био бољи градоначелник од Синише Малог, то не може да се пореди. А у политици је нормално да се људи не слажу увек и у свему. Најгора ствар коју Београђани могу да ураде је да остану у кући и не изађу на изборе, а ко није за СНС онда треба да подржи Шапића или Ђиласа. Ако опозиција победи у Београду она отвара перспективу за целу Србију за промену власти.

С: Чиме по Вама нови градоначелник треба да се позабави прво?

В.И: Мора да се позабави Мирјевом, Зведаром, Вождовцем, Сурчином, Палиилулом, Умком, Обреновцем , Овчом, Борчом, а не да се као ови данас баве само кругом двојке и да ли су ставили лампионе, сија ли Београд, а да на пет километара од центра града људи газе блато до колена, немају уличну расвету, канализацију, водовод. Београд пре свега за новог градоначелника мора да буде град људи који живе у њему, њима прилагођен, па ако дођу туристи – лепо добро су дошли. А не као нпредњаци – прилагођавају Београд туристима, хвале се како су им дошли туристи из Бугарске, а Београђанима и њиховим проблемима што у саобраћају, што са инфраструктуром нико се не бави. Када изађете из Београда и кренете Ибарском магистралом околна места су сва запуштена, запарложена, личе на неке несређене, бедне афричке градове, а то је предграђе Београда. Јад и беда, да вас буде срамота када некога ко није из земље проведете туда. А то све која ће општина шта добити и колико средстава одлучује Вучић.

С: Па зар ипак о томе не одлучује Влада? Усвоји се буџет...

В.И: Не, о томе овде не одлучује ни Влада, нити усвајање буџета има смисла. То одлучује предедник државе Александар Вучић. Он оде, на пример, у Ниш па каже даћемо вам милијарду динара, па онда – не, не, ако будете добри даћемо вам две милијарде. Он дели средства из буџета као да су његова лична. Па ако је председник општине или градоначелник његов кадар тај град ће да добије помоћ и паре. А ако није тај мученик нема ништа из буџета, он је кажњен. Тамо где га подржавају, прави фабрике, а где нису његови – нема ништа.

 

С: Ви сте имали идеју да све листе на изборе изађу са именом Александра Вучића. Шта сте тиме хтели да поручите?

В.И: Прво да Вучић не поштује Устав по коме је председник свих грађана, а овако он је само председник грађана који гласају за СНС, а ми остали као да нисмо грађани. Он носи листу на градским изборима, што значи да су му сви на листи неспосбни, ако он мора да стави име своје да „повуче“ листу. Онда све листе могу да ставе његово име, он је свима председник, па ако ће грађани да гласају за председника на локалним изборима, онда да им свима дамо једнаке шансе, па нека људи виде ко је ко, а сви нека носе име председника државе. Међутим, он тиме доказује да има неспособне кадрове.

Антрфиле

Аеродром Београд је био златна кока коју је Вучић дао за мале паре сумњивом концесионару

С: Председник Србије се хвали концесијом за Аеродром и тврди да је Србија направила један од бољих послова тим потезом, како он то воли да каже „у новијој исторји“. Као бивши министар саобраћаја како ви оцењујете тај посао?

 

В.И: Давање аеродрома на концесију од 25 година је чист губитак за Србију дугорочно. Краткорочно, те паре ће се слити у буџет и Србија ће једнократно имати користи од тога. Међутим нико не размишља дугорочно. Аеродром је позитивно пословао, он је био златна кока у Србији и поред тога што су га черупали, прво Динкић и његови, па онда Вучић и његови кадрови сада. И то они нису крадуцкали, него су озбиљно крали. Оно што мора да се види зашто је Аеродром дат концесионару и колики су дугови Ер Србије. Ер Србија је направла велике губитке и ништа није онако како су се они хвалили. Нико није објаснио до данас улогу Емирата у нашој авиокомпанији. Нико није објаснио зашто је концесија Прељина-Пожега била лоша и како је сада уговарање слободном погодбом добро и како је добра то концесија за аеродром који доноси Србији чист профит, а није била добра за аутопут. Друго, колико сам видео у новинама које су то смеле да објаве, концесионар је врло сумњив, а и Хрвати су већ са истим концесионаром имали спор пред Француским судом, који су изгубили и ако концесионар није испоштовао обећања о улагањима. Бојим се да таква судбина чека и Србију.

 

Антрфиле

Неки министри у овој Влади не би могли да буду портири у владама које је водио Коштуница

-              Вучићеви кадрови су невероватни , преко ноћи као чаробним штапићем од

возача направиш министра, од аутолимара главног партијског кадровика по Србији, од конобара градоначелника . То дипломе ничу на све стране. Ја сам био министар у две Владе у којима је премијер био Војилсав Коштуница. Верујте ми да неки од ових што данас седе у Влади као министри и воде градове у Србији, у тим владама не би могли да буду портири на улазним вратима у згради министарстава.

 

Антрфиле

Вучић политиком коју води за Косово ризикује да буде нови Вук Бранковић

С: Како коментаришете посету преседника Србије Александра Вучића Косову после убиства Ивановића?

В.И: Од њега врло лицемерно. Не знам шта он сада ради и кога посећује на Косову. Он може само да иде да направи неки дил са неким тамо. Није ми јасно шта ће он сада на Косову после убиства Ивановића и с ким ће да разговара када Српска листа, која јесте заправо Вучићева листа подржава Рамуша Харадинаја док на Косову убијају лидере Срба који нису с њима. Шта је Вучићева политика на Косову? Он то мора јасно да каже. Онако како води политику тренутно ризикује да у новијој српској историји буде запамћен као Вук Бранковић нашег времена. Разговори о статусу Косова морају да се замрзну док се не створе бољи услови за преговоре. Посебно после убиства Оливера Ивановића Србија мора да заузме јасан став да преговора нема док се не гарантује потпуна безбедност Србима на Косову. Овде више нема услова за преговоре о статусу. Влада мора да тражи да се све врати у оквире Савета безбедности УН и да се косовски проблем ту решава. Заштите за Србе на Косову нема, Еулекс и Кфор немају никавог смисла.